Готић: Српска може профитирати запошљавањем младих и школованих људи
"Ријеч је о младима који јесу вани, али су заинтересовани за оно што раде и могу код нас да унаприједе области свог рада. Свакако, треба им дати шансу да оду у иностранство, сагледају стање и науче нешто ново, након чега би требало да одлуче шта даље", истиче Готићева за Срну.
Када је ријеч о њеном студију, Готићева наводи да ради на мастер тези у Центру за магнетоенцефалографију у Тибингену гдје се мјере магнетна поља која стварају групе неурона.
Она каже да у оквиру свог пројекта покушава да научи испитанике како да мислима контролишу повезаност између два моторна кортекса, или двије мождане хемисфере.
"То је популарна техника "неурофидбек", која има велику могућност примјене и у бионичкој или роботској простетици, гдје људи, након ампутације, покушавају да помјерају роботски уд мислима", појашњава Готићева.
Она наглашава да су јој у студирању и стручном усавршавању много помогли новчана подршка и стипендије Фонда "Др Милан Јелић", иако се тиме не могу "покрити" трошкови живота у иностранству и у западној Европи.
"Ипак, то нимало не умањује значај ове финансијске помоћи, а веома важна димензија рада Фонда је признање да је труд талентованих и марљивих студената препознат у држави у којој су рођени", објашњава Готићева, која је завршила студије психологије у Бањалуци.
Она истиче да још није сигурна да ли ће се након студија вратити у Српску. Истиче да неуронауке још нису пронашле примјену у компанијама и индустрији, али и да код нас и у региону тај вид истраживања још није развијен.
Готићева каже да размишља о започињању доктората у области клиничке психологије, или о раду у једној од организација чији је циљ побољшање начина живота појединаца и група.
"Планирам да наставим да се усавршавам, упознајем нове културе и покушам да учиним свијет бољим мјестом у складу са својим интересовањима. А учење није спремање испита. То је стицање нових вјештина и знања које ће нас усрећити и учинити нам живот занимљивијим, а ум отворенијим", истиче она.
Катарина поручује људима и младима - радите што волите, док волите, а када вам досади, пређите на нешто друго.
"Човјек је превише интелигентан да се аутоматизује и ради исто сваки дан. Превише је интелигентан и да се фокусира само на једну област. Дакле, раширите своја интересовања и околина у којој живите могла би да процвјета", рекла је Готићева.
Тибинген, који похађа Готићева, истраживачки је универзитет основан 1477. године. Убраја се у најславније њемачке универзитете и спада међу 100 најбољих на свијету. Уврштен је у Иницијативу изврсности Владе Њемачке.
"Око 30 одсто популације Тибингена су студенти и тај град карактеришу три велика института специјализована за неуронауке, међу којима су Макс Планков институт за интелигентне системе и институт за биолошку кибернетику, те клинике и мноштво мањих института у којима се раде истраживања", рекла је Катарина.
Познати студенти овог универзитета били су филозофи Хегел и Шелинг, научници Кеплер, Алцхајмер и Гајгер, неколико њемачких предсједника, канцелара и шефова дипломатије.
На овом универзитету је радило 10 добитника Нобелове награде, а Тибинген је један од најзначајнијих медицинских центара Њемачке.
О снази овог универзитета говори податак да је у 2014. години његов буџет износио више од 479 милиона евра, а имао је уписаних око 28.700 студената, од којих 11 одсто страних.