Нијемци не желе Албанце
Центар је од 2014. до 2016. године у једном истраживању послао више од 6.000 апликација за радна мјеста у осам звања, међу којима и за кувара, механичара или трговца у велепродаји.
У апликацијама су радници Центра својим кандидатима "давали" различито поријекло из неке од 34 земље, различиту вјеру, те боју коже.
Забрану дискриминације у запошљавању је практично немогуће провјерити, што је потврђено и овим тестом.
Тако, међу странцима постоје велике разлике у шансама да добију позитиван одговор - за Европљане готово да нема никакве разлике у односу на Нијемце.
Али, веома лоше код подношења захтјева за посао пролазе кандидати из Африке или исламских земаља - они добијају седам одсто мање позитивних одговора него они који се представљају као хришћани и бијелци.
Албанци нису на добром гласу међу њемачким послодавцима - само 41 одсто апликација ових фиктивних Албанаца у истраживању берлинског центра добило је позитиван одговор.
Лоше су прошли и "кандидати" из Пакистана, Доминиканске Републике, Етиопије и Марока.
Занимљиво је да нема лоших предрасуда код апликација лица са Далеког истока, а истраживаче је изненадила чињеница да ни Нијемци нису први избор шефова, наводи Дојче веле.
Прије Нијемаца су "кандидати" из Швајцарске, Пољске, Јапана...