X

За ваш уређај је
доступна апликација

latinica  ћирилица
05/06/2018 |  20:00 ⇒ 20:38 | Аутор: РТРС

Куда са лијековима којима истекне рок трајање?

Док су за здравствене установе правила јасна, грађани често не знају куда са медицинским отпадом. И поред упозорења да није дозвољено, лијекови којима је истекао рок трајања, у највећој мјери заврше управо у канализацији или канти за смеће.

У канализацији, контејнерима, кућном отпаду... Лијекове који више нису за употребу грађани углавном бацају тамо гдје не би смјели. Иако је упозорење на паковању наведено, оно не садржи и одговор гдје са лијеком који нам више није потребан?

Судећи према данашњем ставу са Међународне конференције о медицинском отпаду одржане на Универзитетском клиничком центру, најисправније би било вратити лијек у апотеку.

- Стратегијом је регулисано да ће све апотеке морати да примају фармацеутски отпад од грађана. Такође, у сертификационим и акредитационим стандардима прописано је да све апотеке које су акредитоване морају да примају фармацеутски отпад од грађанства - каже Жељко Алексић, одговорно лице за управљање отпадом у УКЦ–у.

Највећи проблем је што Стратегија то јасно не прописује. Према њој, домаћинства су обавезна да такав отпад прослиједе центрима за сакупљање. Да ли због нејасног дефинисања или неког другог разлога двије од три апотеке које смо звали, такав отпад не би прихватиле.

У првој апотеки рекли су да постоји процедура по којој лијекове којима је истекао рок дају на отпад, али да лијекове које би примили од грађана не могу да прокњиже, тако да не би могли да их приме.

У другој су, на питање да ли би примили лијекове са истеклим роком трајања, одговорили: "Не, то се чека, закон мора да се донесе".

У трећој су рекли: "Можете ви то донијети, када будемо истекле рокове слали на уништавање, можемо и то.

Да је добра воља за рјешење проблема очигледна, као и настојање да идемо укорак са Европом, признали су и страни стручњаци на конференцији у УКЦ. Само по себи кажу, то је похвално, али не и довољно.

- Људи који се баве овим послом све јако добро знају, али неопходно је информисати ширу заједницу, јер грађанима је та информација важна, како би знали правилно управљати отпадом - каже Ана Волриџ, предсједница свјетске радне групе за управљање медицинским отпадом.

За разлику од грађана, здравствене установе и апотеке тачно знају куда са медицинским отпадом. По томе се посебно издваја УКЦ који је једини који уклањање отпада обавља самостално, путем овлаштене фирме.

- Урадили смо већ много на томе. Код нас се годишње ускладишти око 600 тона - каже Владо Ђајић, генерални директор УКЦ.

Сребренка Голић, министар за грађевинарство, екологију и просторно планирање, подсјетила је да медицински отпад треба збрињавати на законом прописан начин, што могу да чине овлаштене лиценциране куће.

Драган Богданић, министар здравља и социјалне заштите, подсјећа на непоходност заштите животне средине.

Према анализама, просјечан становник Српске годишње произведе нешто више од два килограма медицинског отпада. Сви заједно, тако, произведемо нешто мање од три тоне отпада са којим многи не знају гдје, а који, доспије ли у животну средину, за све нас може бити погубан.