Брадина- 26 година од злочина над српским цивилима

У Брадини се 25. мај 1992. године дубоко урезао у сјећање старице Недељке Жуже. Тога дана убијен јој је син, други одведен у логор, да би потом од непријатељске гранате у Хаџићима погинуо њен малољетни унук.

- Свог сина сам сахранила овдје код ове јелике. Млађи син је био у затвору, а послије рата смо одселили у Братунац. тамо је почео да ради, али је умро од посљедица пребијања у затвору. Остала сам сама - кроз плач говори Недељка Жужа.

У мају '92. у Брадини је убијено 48 српских цивила, имовина опљачкана, црква запаљена, десетине Срба одведено у логоре Мусала и Челебић, гдје су 22 мјештанина Брадине подлегла торутурама.

- Сјећам се свега, а највише туче. На нас 45 затвореника по два хљеба, танко изрезана, један комад ујутру, а други увече. Онда некад прескоче увече, па ујутру опет прескоче - прича Рајко Мркајић, бивши логораш из Челебића.

Здравко Жужа успио је да испред муслиманских и хрватских снага кроз шуму побјегне ка Калиновику. Његови рођаци Слободан и Велимир Живак нису. Стријељани су у порти цркве у Брадини. За злочин су оптужени Зденко Грбавац и Жељко Шимуновић.

- Када су сишли ту испред Жарине кафане, извели су их, између осталог и Васу Вујичића. Довели их ту испред цркве и из чиста мира стријељали. Слобо је, кажу, цијелу ноћ умирао - подсјећа Здравко на те догађаје.

Након хапшења Грбавца, иначе зета хрватског политичара Боже Љубића и Шимуновића, Судско вијеће их уз кауцију пушта на слободу, коју користе да би побјегли у Хрватску. За злочин над Србима у Брадини и општини Коњиц оптужено је 12 лица, бивших команданата и припадника тзв. АРБиХ, ХВО-а, полиције и муслиманских паравојних јединица. Одлуком Суда сви се бране са слободе.

- Имамо информације да се свједоци веома често малтретирају на начин да промијене исказе и то очигледно иде у прилог онима који су осмислили, наредили и извршили злочине над Србима у БиХ. То је, нажалост, модел који се примјењује и на ратни злочин који се овдје десио - истакао је Сташа Кошарац, изасланик предсједника Републике Српске.

Од пријератних 7.000 Срба на подручју општине Коњиц, остало их је само 300, док у Брадини живи само двоје Срба пензионера. Многи би се вратили, али им имовина ни 23 године након рата није обновљена.

Високи представник у БиХ Валентин Инцко каже да је ово било етничко српско село и да свима који желе да се врате то треба и омогућити.

Обиљежавању 26 година од српског страдања у Брадини које је под покровитељством Предсједника Републике, присуствовали су представници власти Српске, представници Срба у заједничким институцијама БиХ и ФБиХ, борачких и удружења логораша, Трећег пјешадијског пука ОС БиХ и ЕУФОР-а.