У Београду промовисана књига Ненада Кецмановића "Хроника немогуће државе"
Босна и Херцеговина је немогућа држава јер нема перспективу и лоше функционише. Склона је притисцима из Сарајева да постане унитарна, а то значи, антидејтонска држава, наводи Ненад Кецмановић.
"Видите сад око посјете Ердогана, из Републике Српске је дошао став да немају намјеру ништа ту да оспоравају, да се мијешају. Рекли су дословце, имате право да грлите и љубите Ердогана и Турску. То има своје историјско објашњење и оправдање, али пустите нас на миру да ми уредимо Републику Српску и да организујемо живот онако како нама одговара", каже Ненад Кецмановић, политички аналитичар.
Социолог Слободан Антонић осврнуо се на геополитички значај Српске која као клин улази у католичко и муслиманско окружење, а истовремено је у свијету доживљавају, због блиских веза, као мост за излазак Русије на Медитеран.
"Кад повежете та два исказа геополитичког, потпуно је јасно онога што се дешава у Републици Српској и око Српске", каже Антонић.
Историчар Срђа Трифковић тврди да је у Српској на дјелу покушај "обојене револуције" под фирмом протеста "Правда за Давида", јер постоје индиције да одређени кругови настоје да родитељску бол искористе за свођење својих политичких рачуна.
Покушај обојене револуције већ једном је у Српској осујећен 2014. године, када је побуна радника у Тузли преко ноћи претворена у насилне демонстрације широм земље, али су грађани то на вријеме препознали и остали мирни, рекао је Трифковић.
"Та "обојена револуција" која је можда почела савршено оправдано и савршено спонтано претворила се у Џин Шарповски сценаријо од врха до дна, од главе до пете, од а до ш и која слиједи све добро познате елементе тог сценарија, укључујући и добро познату песницу и све остале елементе смјене режима", сматра Трифковић.
Књига "Хроника немогуће државе" садржи текстове важне за разумијевање ширих политичких, друштвених и економских прилика у региону Југоисточне Европе. У њој се налази 200 текстова насталих од 2011. до 2015. године, односно хроника збивања у БиХ која показује њену суштинску дисфункционалност.