Влада Српске спроводи мјере за побољшање пословног амбијента
Поповићева је новинарима у Бањалуци пред почетак округлог стола о теми "Регистар пореских и непореских давања Републике Српске", у организацији Подручне привредне коморе Бањалука, рекла да је Влада Српске заједно са представницима Привредне коморе, привредницима и УСАИД-ом, успоставила Регистар пореских и непореских давања.
Она је навела да је правни основ за тај регистар у Закону о пореском систему који је усвојен прошле године, те да је коначни циљ и закона и регистра стварање оптималног фискалног оптерећења, да би се побољшао пословни амбијент и убрзао привредни раст.
Поповићева је рекла да је почетни регистар Влада Српске усвојила у марту, те да је остављен рок од 60 дана како би привредници, грађани и сви заинтересовани могли доставити примједбе да би био побољашан, додавши да ће у додатном року од 60 дана Министарство финансија на основу примједаба извршити одређене корекције, након чега би регистар требало да ступи на снагу.
"По ступању регистра на снагу Влада Српске, односно Министарство финансија извршиће свеобухватну анализу оптерећења привреде и грађана, на основу чега ће Влада усвојити план смањења и укидања појединих непореских давања која према тој анализи оптерећују привреду, што ће се десити до краја ове године", рекла је Поповићева.
Она је додала да ће се на основу тог плана "вршити законске или подзаконске измјене у зависности од анализе која ће послужити за укидање или смањење појединих непореских давања".
Предсједник Подручне привредне коморе Бањалука Горан Рачић рекао је да Привредна комора Републике Српске дуго година инсистира на увођењу регистра пореских и непореских давања и да је то прихваћено још крајем 2013. године у Економској политици Републике Српске.
Он је рекао да је донесен Закон о пореском систему који регулише уређење и пословање овога регистра, те да је циљ данашњег округлог стола и да окупи све учеснике на тржишту, прије свега, Министарство финансија, пословну заједницу, представнике локалних заједница и УСАИД-а, који су радили на овом регистру.
"Нама је стало да у наредном периоду отворимо јавни дијалог са представницима Министарства финансија и локалних заједница о питању смањења одређених непореских давања", нагласио је Рачић.
Он је рекао да у БиХ постоји више од 600 пореских давања, а да у Републици Српској има евидентирано 373 непореских давања, те да се очекује да ће у наредних неколико дана бити евидентирано још неколико непореских давања.
"На нивоу БиХ такође постоји више од 250 непореских давања. Ако све сумирамо, то је, према процјени, од 800 милиона до милијарде КМ. У односу на укупан БДП на нивоу БиХ, дође да су више од три одсто БДП-а непореска давања", рекао је Рачић.
Он је навео да је потребно заједнички радити на смањењу непореских давања јер су она превелико оптерећење за привреду.
"Потребно је сав амбијент усмјерити у функцију стварања бољих услова како би држава порезима остварила потребне приходе, а не да кроз нека разна ограничења и разне парафискалне намете доста утичемо на лоше финансијске резултате у привреди", нагласио је Рачић.
Шеф УСАИД-овог "ФАР пројекта" Марк Кампбел рекао је да је пројекат реформе фискалног сектора, који је направљен у сарадњи са УСАИД-ом, а на којем су заједнички радили Министарство финансија и Привредна комора, постигао изванредан резултат.
"Знамо да је у току период од 60 дана ревизије, односно прегледа иницијалног почетног регистра, након чега ће овај регистар пореских и непореских давања постати коначан", рекао је Кампбел и додао да је то врло важан корак јер ће након тога моћи да се наплаћују само она пореска и непореска давања која су наведена у овом регистру.
Према његовим ријечима, након тога слиједи процес када ће се поново ићи у анализу регистра да се види која пореска и непопреска давања треба да буду ту, а која могу да буду елиминисана да би се цијело привредно окружење побољшало.
Представник бањалучког предузећа "Колорит" Предарг Дудуковић рекао је да је прелиминарно успостављање регистра парафискалних намета велики корак.
"Ово је добра полазна основа да кренемо даље у процеса смањења или укидања одређених парафискалних намета", рекао је Дудуковић.
Он је рекао да је број парафискалних намета у БиХ дупло већи него што је то у Хрватској и Србији.
"Удио у БДП-у је више од три одсто, док је у Хрватској или Србији око 2,5 одсто. Смањење, односно свођење на ту мјеру, била би уштеда за пословну заједницу више од сто милиона КМ", рекао је Дудуковић.
Он је истакао да би тих сто милиона КМ пословна заједница могла да улаже у запошљавање или повећање већ постојећих плата, како би се зауставио одлазак радне снаге, као и у улагања у технологије, која је, како каже, на прилично ниском нивоу у Српској.
Према његовим ријечима, на тај начин могли би се повећати капацитети, продуктивност и бити конкурентнији на тржишту, прије свега, ЕУ.