latinica  ћирилица
04/05/2018 |  10:56 ⇒ 05/05/2018 | 10:48 | Аутор: РТРС

Успјешан Јахорина економски форум 2018 - најављени бројни пројекти

На Јахорини је завршен трећи "Јахорина економски форум 2018".

Окупио је представнике власти, финансијског сектора и привреднике с обје стране Дрине. Разговарало се о регионалној сарадњи, заустављању одласка младих, отклањању царинских баријера, убрзаном протоку робе и људи.

Другог дана у фокусу је било рационално располагање природним богатствима.Најављени су и заједнички пројекти Србије и Српске на искориштавању хидропотенцијала Дрине. Оцјене су да је пословни скуп успио, а организатор поручује да ће закључке објавити наредне седмице након детаљне анализе свих панела.

Други дан Форума почео је са два панела, Природна богатства у функцији равномјерног и регионалног развоја, те Smart sities као катализатор градова и регија.

Након панела Домети и ограничења различитих модела финансирања пројеката од јавног интереса на Јахорина форуму одржан је панел Изградња предузетничког екосистема јавних универзитета и убрзани привредни раст и развој Републике Српске.

Панел Туризам- унапређење понуде кроз регионалну сарадњу и авио-саобраћај- неискориштена шанса;

Неђо Трнинић, министар саобраћаја и веза у Влади Републике Српске рекао је да бањалучки аеродром у наредном периоду има огромне планове.

"Неке од њих већ остварујемо. Највећа европска нискотарифна компанија "Рајанер" уводи од новембра летове из Бањалуке ка белгијском Бриселу и њемачком граду Меминген. Али ту нећемо стати. Планирамо да повећамо број летова ка Београду, али и да уведемо неке нове", истакао јеТрнинић.

Директор аеродорма "Никола Тесла" Београд Саша Влаисављевић рекао је да њихов аеродром напредује из године у годину.

"Плодове рада беремо у 2018. години. Много се радило претходних година и сада се то значајно осјети. Уложили смо преко 50 милиона евра у развој, а наше позитивне примјере преносимо колегама са Аеродрома Бањалука", каће Влаисављевић.

Оно што је важно, кажу, развојем авио-саобраћаја, развија се туризам. 

На панелу Препреке за развој слободног тржишта истакнуто је да је највећи обим спољнотрговинске размјене остварен са Србијом, која је и најважнији партнер.

Указано је на лошу структуру извоза, гдје преовладава сировина, док је структура увоза углавном, готов производ.

Разговарано је о начинима како повећати извоз. Један од њих је и едукација привредника, проналазак трећег тржишта, превазилажење нецаринских баријера.

Шеф Представништва Српске у Бечу Младен Филиповић навео је препреке са којима се суочавају привредници, попут непознавања тржишта, језика, али и проблеми са радним дозволама, стандардизацијом и сертификатима.

"Наши привредници јесу квалитетни и имају снаге да освоје регионално тржиште, али када пређу у Европску Унију, суоче се са јачом и већом конкуренцијом", истакао је Филиповић.

Он је рекао да су људски ресурси значајни за иступање на страна тржишта, да ту треба инвестирати, али и укључити дијаспору, која може бити добар начин у превазилажењу баријера.

Република Српска на најефикаснији и најекономичнији начин користи природне ресурсе; посљедица тога је и раст који Српска биљежи у више сектора, али и раст БДП-а, рекао је министар индустрије, енергетике и рударства Петар Ђокић, на панелу "Природна богатства у функцији равномјерног и регионалног развоја".

"Имали смо раст у 2017. Ове године очекујемо исто, а први мјесеци ове године говоре о расту у више сектора, оних који утичу на стварање БДП-а", рекао је Ђокић.

На бази пројекција економског развоја Српске, ови ресурси су на првом мјесту, каже Ђокић, наглашавајући да је енергетика подручје које у кратком временском периоду може дати велике резултате.

Ђокић је истакао важност изградње капиталних пројеката, попут ХЕ "Бук бијела".

"Близу смо постизању договора да се током љета крене у изградњу. Влада Српске је урадила све да се крене у изградњу овог капитаног објекта", рекао је министар Ђокић.

Најавио је да би Српска и Србија на љето могле да дефинишу један од пројеката који ће градити заједно. Српска са Србијом има активан дијалог, а која се укључила и у област инфраструктуре. Спремни су истиче Ђокић, да са партнерима развијају и друге пројекте.

"Српска има развијену грађевинску оперативу која може да се упусти у велике пројекте и имамо компаније које могу да буду носиоци изградње саобраћајница", закључио је Ђокић.

У посљедњих неколико година врло је чест појам smart siti или паметан град. 

Међутим, за већину људи па и нас саме, поставило се питање шта је то паметан град, који су критерији које је потребно задовољити да бисте били паметни.

На панеу Smart siti као катализатор градова и регија учесници су покушали одговорити на ово питање.

Сам појам може се најједноставније дефинисати као визија урбаног развоја, који користи дигиталне и комуникацијске технологије и интернет ресурсе, како би се што боље задовољиле потребе грађана и унаприједило дјеловање градских услуга.

Иако је на панелу констатовано да БиХ заостаје за земљама Запада, посљедњих неколико година напредак постоји.

Мирослав Коџоман, замјеник начелника општине Лакташи рекао је да је ова локална заједница међу првима у Српској почела да користи овај концепт.

"Систем састоји се из низа технологија, сензорских, то су на примјер радари, камере, преко којих се прати саобраћај", казао је Коџоман.

Прије неколико мјесеци и град Требиње је увео овај концепт.

Мирко Ћурић, замјеник градоначелника Требиња рекао је да њихов град треба оваква рјешења.

"Ми смо град са великом површином, а малим бројем становника. Смарт нам помазе да контролишемо ту површину. Овај концепт користимо у случају одлагања отпада. Први резултати су већ видљиви", рекао је Ћурић.

У сваком случају, панелисти су се сложили да ће ова технологија у наредних неколико година у БиХ постати доминантна.

Други дан овог важног економског догађаја кроз седам панела говориће се и о туризму, дометима и ограничењима различитих модела за финансирање пројеката од јавног интереса, а биће ријечи и о изградњи предузетничких екосистема јавних универзитета и убрзаном привредном расту и развоју Српске.

На скупу је учествовало више од 50 страних и домаћих предавача, 400 делегата, гостију и представника медија.

Првог дана било је говора о фискалној политици, регионалним инфраструктурним пројектима, радној снази која недостаје као ресурс, али и пољопривредни као неискориштеној шанси.

На Централном панелу разговарало се о реформским процесима у Републици Српској и Србији – значај регионалне сарадње. 

Јахорина економски форум 2018 организовало је Удружење економиста "Свот" у сарадњи са Савезом економиста Српске под покровитељством предсједника Милорада Додика.