Малешевић: У систему образовања постоје проблеми, али се рјешавају
"И када мислимо да смо нешто завршили онда нам се деси нешто, као што је оштећење студентских домова у Бањалуци у невремену у децембру прошле године, па имамо непланираних проблема", изјавио је Малешевић пред почетак конференције о високом образовању у организацији Покрета "Позитивне снаге Српске".
Он је изразио очекивање да ће и овај проблем бити ријешен до наредне академске године и да ће студенти имати квалитетне услове за смјештај.
Малешевић је навео да ресорно министарство и Влада Српске издвајају знатна средства за високо образовање, те додао да то не даје увијек оне резултате које би жељели и запослени у високошколским установама, али и Влада Српске.
Он је истакао да је током посљедњих година број студената на високошколским установама све мањи.
Говорећи о најавама из Хрватске да та земља неће признавати дипломе из Србије и Републике Српске, односно БиХ, Малешевић је нагласио да је у Стратегији развоја образовања Републике Српске зацртано да се мора извршити акредитација свих студијских програма.
Он је рекао да су оба Универзитета у Српској предала захтјеве за акредитацију по 15 до 16 студијских програма, али да ће, с обзиром на број студијских програма - око 580, то ипак трајати мало дуже.
Малешевић је поручио да би најодговорнији људи са оба јавна Универзитета, заједно са представницима Министарства просвјете и културе и Министарства науке и технологије, требало да се договоре о започињању припрема за израду новог закона који би пооштрио многе критеријуме на универзитетима.
"У суштини, не можемо бити незадовољни знањима које наши студенти стичу на било којем факултету. То показују и награде које освајају, али и потражња за нашим свршеним студентима у иностранству", навео је Малешевић.
Говорећи о увођењу лекција о настанку Републике Српске за основце и средњошколце у предмету историја, Малешевић је рекао да то није ништа чудно, те навео да у Федерацији БиХ у поједним кантонима одавно изучавају ратна збивања и Србе називају погрдним именима.
"Република Српска је једина поштовала препоруку Савјета Европе и ОЕБС-а да се претходни рат не изучава док не прође одређена временска дистанца и историчари не утврде праве узроке сукоба", подсјетио је Малешевић.
Он је напоменуо да су Кантон Сарајево, па и Тузлански кантон увели одређене садржаје у предмет историје који по мишљењу Министарства просвјете и културе Српске нису требали још да се изучавају.
"Због тога смо на захтјев бројних удружења из Српске одлучили да ђаци у основној школи, али и гимназији сазнају нешто више о претходним сукобима. При томе, наши аутори морају поштовати смјернице за израду уџбеника у којима је наведено да ништа не смије бити увредљиво за друга два народа или националне мањине и тога ће се морати придржавати или нећемо одобрити такве уџбенике", каже Малешевић.
Министар науке и технологије Српске Јасмин Комић рекао је да је прошле године усвојена Стратегија научног и технолошког развоја, у којој су циљеви квалитет и изврсност у науци, међународна видљивост и сарадња и комерцијализација знања.
Комић је истакао да је изузетно важно да се научно-наставна и научна звања изједначе у мјери критеријума који треба да обезбиједе већу мотивацију код свих истраживача да више објављују у престижним индексираним часописима.
Он је навео да Министарство науке и технологије ствара услове да се интензивира међународна сарадња, што се посебно односи на учешће наших истраживача у европским пројектима.
Комић је нагласио важност да се академска заједница доводи у везу са пословном заједницом и да се ту проналазе нова рјешења.
Ректор Универзитета у Бањалуци Радослав Гајанин поздравио је организацију конференције о високом образовању и истакао да ће њени закључци сигурно бити смјернице у поступању и помоћи у спровођењу одговарајућих рјешења на оба јавна универзитета у Српској.
Гајанин је поручио да је потребно предузети адекватни кораке како би био обезбијеђен одговарајући број наставног и ненаставног особља на универзитетима.
"Веома је важно да се на неки начин путем законских и подзаконских аката уведу адекватни критеријуми у овиру напредовања у наставна, односно научно-наставна звања на универзитету", напоменуо је Гајанин.
Дарко Кнежевић из Покрета "Позитивне снаге Српске" истакао је да овај покрет организује други пут конференцију о високом образовању и додао да су закључци са прве конференције "довели до отварања приче у друштву у вези са високим образовањем".
Он је рекао да је циљ данашње конференције да се обави научна и стручна расправа о питањима и проблемима који су релевантни за унапређење високог образовања у Српској.
"Образовање је врло важно, оно је коријен из којег настаје читава надградња у друштву", навео је Кнежевић.
Конференцију о високом образовању организује Покрет "Позитивне снаге Српске" у сарадњи са Министарством просвјете и културе Републике Српске, а под покровитељством предсједника Владе Српске.