latinica  ћирилица
20/04/2018 |  11:24 ⇒ 11:29 | Аутор: СРНА

Китаровићева одала почаст жртвама Јасеновца

Хрватска предсједница Колинда Грабар Китаровић посјетила је јутрос Спомен-подручје Јасеновац да би одала почаст жртвама.

Китаровићева је у књигу утисака уписала да посјета Спомен-подручју логора Јасеновац увијек призива осјећаје дубоког жаљења због злочина који су се догодили и пијетета према свим невиним жртвама, те да ниједан политички циљ, нити поредак не могу оправдати злочине који се чине у његово име, саопштено је из кабинета хрватске предсједнице.

"Хрватска као демократска држава, настала на изданцима свих позитивних вриједности историјске борбе хрватског народа за слободу, међу којима је и антифашизам, осуђује злочине почињене у овом логору, те са поштовањем трајно чува сјећање на све његове жртве, у јединственој опредијељености за поштивање људских права свих својих грађана, као гаранције напретка и мира", навела је Китаровићева.

У пратњи Китаровићеве био је Иван Звонимир Чичак, изасланик предсједника на државној комеморацији жртвама усташкога концентрационог логора Јасеновац која ће бити одржана у недјељу, 22. априла.

Јасеновац је од августа 1941. до 22. априла 1945. године био логор смрти, најгори и најзлогласнији од 50 логора и сабирних центара које је организовала НДХ, у којима су убијани мушкарци, жене и дјеца због своје вјерске, националне или идеолошке припадности.

На основу првих ексхумација које је урадила државна комисија Федеративне Народне Републике Југославије, а које је потврдио центар "Симон Визентал", закључено је да је у јасеновачким логорима нестало 500.000 Срба, 80.000 Рома, 32.000 Јевреја и неколико десетина хиљада антифашиста различитих националности.

Међутим, у меморијалном комплексу Јасеновац, који данас припада Хрватској, као жртве су наведени само они који су идентификовани, односно 83.145 убијених.

Међу страдалима, за 1.337 дана постојања логора Јасеновац, било је више од 20.000 дјеце.

Комеморација се одржава као знак сјећања на 22. април 1945. године када је посљедња група логораша, њих 600, покушала пробој из логора.

Већина је била покошена митраљеском ватром стражара усташа, а пробој из логора преживјело је 90 логораша.