Ковачевић: Изетбеговић не може сам одлучивати о употреби оружја
Ковачевић је нагласио да се ти производи не могу отуђити или уступити било коме без те сагласности, те да све што се произведе мора бити под строгом контролом.
"Изјаве /предсједавајућег Предсједништва БиХ и лидера СДА/ Бакира Изетбеговића у сврху су дневно политичких потреба и придобијања гласова муслиманског бирачког тијела за предстојеће изборе, те се једино тако могу и окарактерисати", рекао је Ковачевић Срни.
Наводећи да такве изјаве на овом простору имају плодно тло и изазивају страх и револт код осталих народа у БиХ, Ковачевић је рекао да првенствено мисли на Републику Српску постављајући питање - ко и зашто омогућава Изетбеговићу такво понашање.
"Са становишта мира и сарадње такве изјаве никако не доприносе стабилном стању, већ само изазивају страх, револт или можда отварају могућност да се сутра појави неко ко би покушао да се понаша као лидер СДА. У сваком случају то није добро и то треба осудити", рекао је Ковачевић.
Према његовим ријечима, требало би тражити да се органи БиХ којима је то посао изјасне по овом питању и да грађане умире и саопштењима и својим дјеловањем.
Ковачевић појашњава да је дебаланс намјенске индустрије у БиХ настао на почетку рата дведесетих година распоредом територија које су контролисале мслиманске, односно српске снаге.
"Десило се тако да је већина фабрика које су директно производиле наоружање, као што су фабрике у Бугојну, Травнику, Коњицу, Горажду, остале на територији коју су контролисале муслиманске снаге, уз значајну помоћ страног капитала, док су фабрике намјенске производње, које су биле углавном ремонтног карактера и нешто мање организоване војне производње, припале Републици Српској", додао је Ковачевић.
Он је напоменуо да након рата српска страна није давала акценат на развој војне индустрије нити је имала намјеру да производња војног наоружања и опреме угрожава било кога, што се види и данас.
У Министарству спољне трговине и економских односа БиХ Срни је речено да према важећим законским прописима сви производи из намјенске индустрије иду по уговорима за извоз, а да при томе до данас ниједан уговор није потписан са домаћим институцијама, попут ентитетских министарстава унутрашњих послова, јер Министарство одбране, односно Оружане снаге БиХ ионако имају вишак наоружања и муниције.
Срнин извор није желио да коментарише евидентан дебаланс распоређености и функционисања предузећа намјенске индустрије у БиХ у корист Федерације БиХ /ФБиХ/, али је индиректно потврдио да је то посљедица вођења лоше политике на нивоу Републике Српске и ФБиХ.
Ради се о томе да ентитетске власти путем својих дирекција врше контролу намјенске производње и одобравају уговоре, те дају одобрења за развој нових производа, док Министарство спољне трговине и економских односа БиХ даје дозволе за извоз, уз претходну сагласност надлежних министарстава.
Према истом извору, питање тешког наоружања регулисано је регионалним балансом у сладу са Дејтонским споразумом.
Предсједавајући Предсједништва БиХ и лидер СДА Бакир Изетбеговић изјавио је да ће намјенска индустрија у ФБиХ заокружити производњу "за извоз и за не дај боже".
Према подацима предузећа намјенске индустрије у ФБиХ домен дјеловања ових предузећа обухвата производњу експлозива, муниције, самоходних хаубица калибра 155 милиметара, минобацача разних калибара, ракетних самоходних вишецјевних система, ручних бацача, бестрзајних, брдских, тенковских и противтенковских топова, хаубица, топова и авионских топова, пушака и пиштоља.
Са друге стране, намјенска индустрија Републике Српске претежно је базирана на ремонт и поправку радарских и ракетних система, борбених возила, наоружања, авионских и хеликоптерских мотора, као и производњу оптичких и нишанских справа, екпслозива, пиштоља и делаборацију муниције.
Према подацима Групације за намјенску производњу при Спољнотрговинској комори БиХ, када је ријеч о тарифној глави 93 – оружје и муниција, њихови дијелови и прибор, извоз у периоду од 2014. до 2017. године износио је укупно 597.832.511 КМ, а увоз 28.312.882 КМ.
Подаци за прошлу годину говоре да је извоз био 193.875.855 КМ, увоз 6.217.519 КМ, што значи да је обим размјене износио 207.989.390 КМ, при чему је покривеност увоза извозом остварена у проценту од 1.372, 45 одсто.
Предсједавајући Представничког дома парламента БиХ Младен Босић на захтјев Клуба посланика СНСД-а заказао је за сутра хитну сједницу овог дома са једном тачком дневног реда "Ратнохушкачке изјаве члана Предсједништва БиХ Бакира Изетбеговића у вези са производњом наоружања у фабрикама намјенске индустрије на територији ФБиХ".