Аналитичари: Озбиљног рата у Сирији може бити, али свјетског - свакако не

 У геополитичком смислу, напад се дешава у вријеме када су Русија, Турска и Иран, без Америке, почели разговоре о мирном рјешавању ситуације у Сирији. Иако су САД увијек присутне, ово је, сматра струка, покушај да се у причу врате са много важнијом улогом. Који год потез да услиједи, рат у Сирији неће престати, сматра стручњак за безбједност Милан Мијалковски. Ипак,каже, не може се проширити на свјетске размјере.

-Мислим да су и Трамп и Путин толико свјесни да због Сирије неће међусобно прећи на међусобно уништење, осим у случају да у тим нападима Запад не испољи дејство по руским снагама у Сирији које се налазе не само у оне двије базе, него, како видимо, и на неким другим тачкама. Може доћи до неког мало озбиљнијег рата, али до светског рата свакако неће доћи - истиче Мијалковски.

Напад је војни споља, али политички у суштини и упућен Русији, каже дипломата Владислав Јовановић. Сматра да је руским савезницима послата порука да Русија није моћна сила заштитница, и да није спремна да пружи помоћ кад је то потребно.

-Ово је дио шире операције политичког плана који је на линији оспоравања Русије да се изједначи са Америком као, како кажу, изузетном силом. Русија је била организатор стварања мултиполарног свијета и Америка жели да је врати у своје оквире разним средствима, санкцијама,  по могућности да дође до политичких промјена. То су очекивања - наглашава Јовановић.

Ови догађаји свакако су показатељ како ће изгледати међународни поредак у будућности, каже професор међународних односа на бањалучком Универзитету Милош Шолаја. Сматра да би тешко могло да дође до жестоких напада и да би реакције могле да буду у смислу употребе и поштовања међународног права. Оцјењује - Сирија је терен гдје ратује свако против свакога.

-Оно што је извјесно јесте да неће бити директне конфронтације. Нажалост, та конфронтација великих сила у политичком смислу, а ту и оружје говори као средство политике, дешава се у разрушеној земљи, која не представља ништа друго до полигон да се њихова политике сучеле и одмјере снаге - додаје Шолаја.

Уредница "Спутњика" Љубинка Милинчић мишљења је да Русија и Америка нису у директном сукобу.

-Иако су Американци рекли да нису обавијестили Русе, изгледа да ипак јесу, јер су у руске базе склонили и сиријско наоружање и људе. Зато нема жртава, нема извјештаја о уништењима.... Што би се рекло и вук сит и овце на броју - каже Милинчићева.

За Србију, напад на Сирију је болно подсјећање на период кроз који је прошла, поручује предсједник Александар Вучић. Става је да Србија, као мала земља, треба да остане по страни и да своје мјесто у свјету позиционира и на основу војне неутралности.

-У игри великих сила не треба да се мијешамо, али је свима јасно шта грађани Србије осјећају. Напад је показао неколико ствари. Политика војне неутралности, политика у којој се уздате "у се и у своје кљусе" једина је политика коју можемо да водимо, јер политика "бити на страни јачег" не мора да значи да смо на страни морала и правде - нагласио је Вучић.

Синоћни напади показују да се зарад војних и политичких интереса, зачас могу створити кризна жаришта, каже Вучић. За Србију је, поручује, важно да грађанима обезбиједи сигурност, али и извуче поуку и позиционира се на прави начин.