latinica  ћирилица
11/04/2018 |  16:13 ⇒ 16:46 | Аутор: РТРС

Како Вучић може "статично слушати", а Изетбеговић не може

Недоласком на свечано отворање Мостарског сајма привреде, предсједник СДА и бошњачки члан Предсједништва БиХ Бакир Изетбеговић на нови ниво је подигао самоизолационизам политичког Сарајева.
Бакир Изетбеговић (Фото:dnevnik.ba) -
Бакир Изетбеговић (Фото:dnevnik.ba)

Већ два-три дана, Сарајево ламентира због чега бошњачки лидери ове седмице нису били присутни у Мостару, који је накратко постао регионални политички и привредни центар.

Поводом одржавања 21. Међународног сајма привреде, у Мостар су почетком седмице стигли премијер Бугарске Бојко Борисов, предсједник Србије Александар Вучић, премијер Хрватске Андреј Пленковић и предсједник Црне Горе Филип Вујановић.

У Мостар су дошли и предсједник Републике Српске Милорад Додик, те ФБиХ Маринко Чавара. Домаћин сусрета на политичком нивоу био је предсједник Хрватског народног сабора БиХ и хрватски члан Предсједништва БиХ Драган Човић.

Дакле, у Мостару се састала регионална политичка елита – сви осим политичара из Сарајева. А, били су позвани.

"Конкретно је то Човић желио тако да буде. Предсједништво је стало својим ауторитетом, угледом иза Мостарског сајма, својим протоколом. Ти људи су дошли, јер је Предсједништво покровитељ. Онда сам ја доживио да добијем позивницу, једну пластичну, циркулациону какву су хиљаде људи добили. Није било написано чак ни да смо покровитељ. Нисам био упознат с тим шта је моја улога, осим да статично ту сједим и да посматрам шта се дешава. То су ствари које су намјерно урађене, једна приватизација од стране Човића и није било друге него не одазвати се", рекао је Изетбеговић појашњавајући због чега није дошао на свечаност отворења.

Дакле, Изетбеговићу је било неприхватљиво да дође на манифестацију на којој неће говорити. Ако нема обезбијеђено  вријеме за говорницом, онда нема разлога ни да долази.

Истовремено, свега неколико часова раније, Вучић је упутио једну сасвим супротну поруку.

"Доћи ћу и сљедеће године на сајам у Мостар, ако ме позовете. Нема везе што нећу ништа говорити, важно је да ја послушам привреднике и помогнем развоју наших земаља", рекао је Вучић.

Није овдје битно шта је Вучићева прича популистичка. Сваки се политичар, по дефиницији посла којим се бави, воли "сликати" и јавно говорити. Вучић је рекао оно што треба рећи, а и учинио оно што треба учинити – показао је и себе и народ који представља фактором стабилизације, док је Изетбеговић учинио управо супротно.

У Мостару су ових дана свима била пуна уста сарадње, напретка, стабилизације, Европе. Само је Изетбеговић Бошњаке оставио ван тог круга. Само је Сарајево на бројне начине покушало да оспори вриједност и важност мостарског регионалног мини-самита.

Али, то је заправо само логична посљедица политичких потеза које и Изетбеговић и цијело политичко Сарајево повлачи посљедњих неколико година: у сукобе су ушли баш са свима с ким су разговарали, осим Ердоганове Турске.

Сарајево је у политичком сукобу с два народа с којима дијеле БиХ, са свим комшијама, осим Црне Горе (ако изузмемо аферу Суторина), са Европом, Русијом, донекле, чак, и Америком.

Изетбеговић је дозволио да му један Емир Суљагић постане креатор политичког наратива и тако у суштини слуђује властити народ.

Друга два конститутивна народа у БиХ јасно знају шта желе: градити своју домовину БиХ на основама јравноправности конститутивних народа, поштујући Устав БиХ и дејтонска начела.

Изетбеговић и остали бошњачки политичари, увјеравају властити народ да могу промијенити структуру БиХ и све друге приказују као непријатеље и свог народа и земље.

Дубоко је то погрешна политика која на крају Бошњаке, у суштини неоправдано, приказује као фактор нестабилности у регији. Нису, наиме, Бошњаци фактор нестабилности, него аутократска политика која се води из Сарајева, а којој је Изетбеговић тренутна пресонификација.

Због тога је тражио оправдања зашто није дошао у Мостар статично слушати и због тога је остао једини важан политички фактор у регији који није позвао на сарадњу, него је из Сарајева изазивао нови конфликт.

Срећом, таква политика управо сада удара главом у зид, само још увијек тога није свјесна.

Извор: Дневник.ба