Емил Влајки: Трећи свјетски рат
Трагично је то рећи и признати, али 'зажалићемо за Клинтоновом'. Друга особа која се никада није бавила политиком и упала је у њу као “слон у стакленик“ постала је предсједником без икакве персоналне моћи и талац је америчких “јастребова“ којима је вођење нуклеарног рата са Русијом опсесија. Другим ријечима, трећи свјетски рат, постао је ових дана стравична и реална могућност, а резултат је западне смртоносне геополитике која се у овом часу спроводи на планетарном нивоу.
Већ шездесетих година прошлог вијека, трећи свјетски рат замало је био започео и није се десио само захваљујући мудрости бившег совјетског челника Никите Хрушчова, који је одустао од инсталирања ракетног система на Куби, с тим да су САД морале повући интерконтиненталне ракете из Турске уперене према СССР-у.
Након што се Русија повукла у току кубанске кризе, Запад, са САД на челу, приглупо је то схватио као своју побједу и за све вријеме хладног рата наставио је звецкати оружјем, сматрајући да се Русија (с правом) боји нуклеарне конфронтације, гдје не би било побједника и гдје би човјечанство било уништено. Смртоносна препотенција Запада посебно је нарасла у доба распада социјалистичког блока којег је изазвао засигурно најнеспособнији политичар у свјетској историји, Горбачов. У тим тренуцима, Буш– отац, тадашњи предсједник САД, побједоносно је најавио “нови свјетски, амерички, поредак“, којег су “научници“ на Западу назвали 'глобализацијом'.
Мислећи да владају свијетом и да им нико ништа не може, Амери су уништили међународно право својом самовољом и бахатошћу, сијући терор по свијету војним, политичким и економским интервенцијама. При том су имали три приоритетна циља: ставити под контролу најважније енергетске и минералне ресурсе планете, доминирати главним геостратешким подручјима и нуклеарно опколити Русију, имплантирајући се у њеним сусједним државама.
У својим акцијама, највише су уништавали муслимане на Блиском и Средњем истоку, имајући за образац Хантингтонову теорију о сукобу хришћанске и исламске цивилизације. Међутим, по оној "да се Власи не досјете", они су уништавање и окупацију исламских држава “компензовали“ подршком радикалним исламским покретима на Балкану, првенствено на рачун Срба и Хрвата.
Крајње макијавелистички, САД су натјерале источноевропске НАТО земље да прихвате инсталирање америчког нуклеарног потенцијала, који је еуфемистички назван "антибалистичким штитом" и службено се састоји од радарских система и ракета за пресретање непријатељских пројектила, а (тајно) укључује додатни нуклеарни арсенал, што је равно стављању ножа под грло Русији.
Али, овога пута на челу Русије нису ни неспособни Горбачов, ни алкохоличар Јељцин, већ један од највећих руских државника свих времена - Путин. Он је, након низа, на брзину инсценираних, апсурдних, лажних афера на рачун Руске федерације, рекао Западу: “Доста“.
Заједно са овим, а видјевши садашњу ситуацију у Украјини у којој се води грађански рат, те интервенцију, поред америчке, руских војних снага у Сирији, оружани сукоби у споменутим неуралгичним тачкама пријете да се претворе у нуклеарни рат Запада и Русије.
У овом часу, Американци, који не могу поднијети чињеницу да више нису прва свјетска велесила, желе, као мала дјеца, да свима покажу да то није тако. Хоће да раскомадају Турску, Ирак и Сирију жртвујући Курде. Без одобрења Савјета безбједности, покренули су своја најмоћнија оружја против руских база у Сирији. Русија је одлучна да тако нешто не дозволи. Ако ствар ескалира, слиједи уништење планете. САД могу уништити земаљску куглу 15 пута, а Руси десет пута.
Молимо Бога, а уздајмо се у мудрост Путина, да се то не деси. Жалосно је рећи, али би најмање штете било ако би се сукоб, без употребе нуклеарног оружја, ограничио само на Сирију. То је, с обзиром да се војна конфронтација Руса и Американаца више не да избјећи, “најбољи“ могући сценаријо.
О осталим сценаријима не треба ни размишљати, јер, једноставно, ако се они десе, на земљиној кугли више никога неће бити да о било чему размишља.
Аутор: Емил Влајки