Осуде посјете Китаровићеве Хрватима у Јужној Америци

Поздравни говор Томислава Фрковића, предсједника Међудруштвеног одбора хрватских удружења и установа Аргентине у цијелости је објављен на неколико интернет портала.

Фрковић је прво оптужио два бивша хрватска предсједника /Стјепана Месића и Иву Јосиповића/ да су "изворни представници југословенске идеологије", те да су готово поништили "суверенистичку политику Фрање Туђмана и тешко оптеретили хрватску будућност".

Китаровићева, након тих реченица није напустила пријем, а Фрковић је у обраћању замјерио хрватским властима да "тетоше српску мањину", јер је број њених посланика у Сабору двоструко већи од представника хрватске дијаспоре.

Као главни проблем тренутног лошег стања у Хрватској Фрковић је навео изворне Уставне постулате, јер се у њима, као један од основа хрватске државности, наводе одлуке ЗАВНОХ-а.

Фрковић тражи њихово избацивање из преамбуле Устава како би се на тај начин обезбиједила "неутралност државе према сукобима из прошлости". Односно били би изједначени партизани и усташе.

На све то, као и на многе друге изјаве, Китаровићева није раговала.

Према подацима Централне државне канцеларије за Хрвате изван Хрватске у трећем таласу исељеника у Аргентину између 1945. и 1956. стигло је око 20.000 Хрвата, "политичких емиграната".

Међу њима су биле усташке главешине и њихови сарадници, који су побјегли након геноцида у Независној Држави Хрватској почињеног над Србима, Јеврејима и Ромима.

Тако је Централна канцеларија својом формулацијом фактички прогласила Анту Павелића и његове министре Стјепана Хефера, Ивана Петрића, Јозу Думанџића, Драгутина Тота, Стијепу Перића, Еду Булата и Ивицу Фрковића /дједа Томислава Фрковића/, те шефа Усташке надзорне службе Диду Кватерника за "политичке емигранте", наводе хрватски портали.

Због тих истих формулација, које је понављала и Китаровићева, дошло је до полемике између ловца на нацисте Ефраима Зурофа, који је у писму предсједнику Хрватске подсјетио Китаровићеву ко су заправо били ти "емигранти".