Требиње 059: Вукановићев "патриотизам"
Текст преносимо у цијелости:
Патриотизам Милорада Вукановића, предсједника СНВ, који је на волшебан начин дошао до вриједне имовине покојног др Владислава Турнића у Дубровнику, не би завређивао већу пажњу, да његов рођак Небојша Вукановић, преко кога се Милорад очито оглашава, није упорно истицао патриотску црту свог стрица. То га је ваљда препоручивало за Турнићевог насљедника, када већ ни породица, ни СНВ, а ни Црква нису довољно добре патриоте
Небојша Вукановић тако у свом тексту наводи све врлине свог стрица, издвајајући да је управо Милорад Вукановић, заједно са Јованом Рашковићем основао СДС у Дубровнику, да је био вођа и истински се борио за права Срба у Дубровнику. Написао је како је због свог ангажмана стриц остао без посла, да му је на кућу бачена експлозиван направа, да је био хапшен.
Шта чувени херцеговачки дисидент са буџетским примањима од око 3.500 КМ мјесечно, Небојша Вукановић, није написао, а много је важније за пуну слику о Милораду Вукановићу?
Није написао, а познато му је, да за разлику од Владсилава Турнића, који је због свог патриотског ангажмана у Дубровнку, још за вријеме трајања рата осуђен пред окружним судом у Сплиту, Милорад Вукановић нити је осуђен, нити је робијао дана, као његови саобрци из `90-их. А управо је Милорад Вукановић био тај који је у име иницијативног одбора за оснивање СДС на Иваници поздравио скуп, на којем су, између осталих, присуствовали и Радовам Карадзић, Јован Опачић, Божидар Вучуревић и остали прваци СДС из тог времена.
У изјави, коју је Милорад Вукановић дао Хјуман Рајт Вочу, неколико мјесеци након што су одбачене оптужбе против њега пред сплитским судом, он између осталог, каже: "Проблеми су деведесетих били огромни. Дубровник је био окружен екстремним српским националистима и константно угрожен. Полиција није чинила ништа да умири ситуацију. Насупрот томе, користили су контролне пунктове на путу ка Херцег Новом и другим дијеловма Црне Горе да константно контролишу људе, нарочито Србе. Срби су се овдје осјећали веома несигурно. Српски националисти су користили тај страх и чинили ситуацију још напетијом користећи пропаганду".
На кога је Милорад Вукановић у овом дијелу изјаве уперио прст, препуштамо читаоцима да суде. Иако га Небојша Вукановић покушава угурати у историјски контекст са Јованом Рашковићем, Милорад Вукановић у изјави ХРВ 1994. године се оградио од било какве везе са, како је казао, националистичким крилом СДС у Крајини. Није се у тој изјави оградио само од крајишког крила СДС већ је осудио и наступ појединих учесника скупа на Иваници гдје је управо он држао уводни говор.
"Неки чланови из Црне Горе и Херцег Новог изнијели су врло милитантне говоре, пријетећи шта би се могло догодити Дубровнку ако би Срби били нападнути. На том митингу нисам био у повољној позицији да се дистанцирам од таквих тврдњи, али након митинга дао сам изјаву за (хрватски дневни лист) Вјесник, у којој сам рекао да неке од изјава на митингу нису биле прихватљиве. Након што је напад на Дубровник, како стоји у извјештају Хјуман Рајтс Воча, отпочео октобра 1991. Вукановић каже да је наставио да дејствује како би заштитио Дубровник.
"Одмах сам био на радију и осудио напад. Успоставили смо комитет за људска права у Дубровнику и ја сам био члан тог комитета", каже Милорад Вукановић, и поентира да је у рату био чак и члан хрватске комисије у преговорима. "Био сам члан хрватске делегације на преговорима у Цавтату, тако да сам са хрватске стране разговарао са југословенском војском. У присуству хрватске делегације рекао сам да Срби нису угрожени, да је оно што ЈНА ради окупација, те да већина Срба то не прихвата".
Милорад Вукановић ухапшен је под оптужбом да је припремао и учествовао у оружаној побуни против Дубровника. Одмах сутрадан изведен је пред суд, а након мјесец дана ослобођен свих оптужби. Такву срећу нису имали ни Владислав Турнић, ни осталих 14 Срба који су тада осуђени у Сплиту. Пет је било присутно на суђењу, а деветорици се судило у одсуству.
"Са њим (Милорадом Вукановићем) је у тим тешким временима пострадао и покојни др Владислав Турнић, који је на почетку рата смогао снаге и храбрости да буде предсједник Православне црквене општине Дубровник. И покојни др Турнић преживио је батињања и тортуру у рату", пише Небојша Вукановић, добро знајући да његов стриц и Владислав Турнић нису претрпјели исту тортуру у рату, нити се могу назвати састрадалницима.
Да је Владислав Турнић знао за ову изјаву Милорада Вукановића, тешко да би му омогућио приступ имању, а камоли му га тестаментом и оставио. Да ли би Владислав Турнић уопште био дио СНВ у Дубровнику да је знао за ове "ситне" појединости о предсједнику тог удуружења у Дубровнку.
При том нико не сугерише, како то озлобљено, у свом маниру, подваљује Небојша Вукановић, да неко сумња у урачунљивост Владислава Турнића, који је био и те како бистар човјек, али је, на жалост, дио свог живота провео са информацијама које су му пласирале локалне и околне "патриоте".
Милорад Вукановић је у легалној процедури изабран за предсједника СНВ Дубровник и Жупаније Дубравчко неретванске, с тим да је у процесу гласања од нешто више од 2.000 Срба, у тој жупанији, гласало свега њих 96. Једва преко четири одсто.. Поставља се питање какав легитимитет Милорад Вукановић има да би уоште говорио о тамошњим Србима и да ли се ико запитао зашто Срби практично бојкотују избор руководства СНВ?! Да ли због патриотизма Милорада Вукановића, који је у Дубровнику свима добро познат!
Извор: trebinje059