X

За ваш уређај је
доступна апликација

latinica  ћирилица
12/03/2018 |  12:21 ⇒ 15:18 | Аутор: РТРС

Институт за генетичке ресурсе Српске депоновао сјеменску колекцију у Глобални трезор (ВИДЕО)

Институт Универзитета за генетичке ресурсе у Бањалуци једина је институција у региону која је своју сигурносну сјеменску колекцију депоновала у Глобални трезор сјемена у норвешком граду Свалбарду. На позив министра пољопривреде и хране Норвешке Јона Георга Дала, церемонији обиљежавања 10 година постојања Глобалног трезора сјемена, присуствовале су директорица Института Универзитета за генетичке ресурсе Гордана Ђурић која је од ове године и члан Међународне савјетодавне комисије за глобални трезор сјемена и менаџер Банке гена Марина Антић.
Банка сјемена - Фото: РТРС
Банка сјеменаФото: РТРС

Ако вам се понекад чини да је списак намирница који једете сведен на само неколико и да се све врти укруг, онда сте, вјероватно у праву. Према подацима ФАО организације Уједињених нација за храну и пољопривреду, само у посљедњих стотину година нестало више од 70 одсто биљних врста! Овај проблем препознат је у Српској и само упорним залагањем и ентузијазмом оно што су наши преци хиљадама година узгајали, сада се покушава сачувати у условима трајног леда.

Зашто је важно чувати сјемена и зашто је то покренуто и организовано у Бањалуци? Директорица Института Универзитета за генетичке ресурсе у Бањалуци Гордана Ђурић истиче да урбанизација, крчење шума и напуштање села имају за посљедицу да оно што су људи вијековима гајили и сијали полако нестаје.

"Људи су хиљадама година сијали и остављали сјемена за идућу годину. Сада тога нема, а гени се не могу даље умножавати без сјемена", истиче Антићева.

Борба за очување гена почела је 50-тих година прошлог вијека. Мјеста гдје се генски материјал чува су банке биљних гена. Институт за генетичке ресурсе представља банку гена Републици Српској.

"Ми смо у претходних 10 година, колико постојимо, и неких пет до шест  година пројектних активности прије тога, сакупљали углавном оно најважније, а оно што се изгубило отишло је у неповрат као што су конопља и лан. Ове културе су средином прошлог вијека биле писутне у скоро сваком домаћинству. Данас је само пар њих сачувало сјеме лана, док је конопља потпуно нестала", додаје Антићева.

Оно на шта су  у Институту посебно поносни су колекције пасуља локалне популације али и оне полако бивају угрожене и нестају јер није донесен закон о генетичким ресурсима који би штитио ове сорте од најезде увозних производа и сјемена. Ово даље води уништавају домаће производње и потпуној зависности од увозног сјемена које се не може остављати за даље.

Због потреба малих произвођача који производе за своје потребе и локална тржишта, Институт за генетичке ресурсе Српске је депоновала своје сјеме у Норвешкој, у Свјетском депозиторијуму сјемена. Стара жита, кукурузи, неке сјеменске врсте дивљих сродника љековитих биљака, крмних биљака, пасуља,око 900 принова у два наврата је депонована на острву вјечног леда. Временски период чувања није ограничен, по потреби може се и вратити. Министарство пољопривреде Краљевине Норвешке гарантује чување сјемена, а Влада Норвешке издваја средства.

Само производњом сјемена се могу и даље очувати. Сви заинтересовани могу да донесу сјемена за која сматрају да би их требало и могло сачувати. У Институту поручују да "све што радимо, радимо за будуће генерације!''