Вранкић: Одговорност није само на институцијама
"Данас је на дневном реду Представничког дома /Парламентарне скупштине БиХ/извјештај за 10 институција, а на претходној сједници смо имали за све остале институције. Морам рећи да је Ревизија направила свој дио посла за 2016. годину и, упоређујући са осталим нивоима власти, морам рећи да сам изузетно задовољан", рекао је Вранкић новинарима.
Он је указао да је велика разлика у односу на ентитете јер Канцеларија за ревизију институција БиХ сваке године ревидира свих 74 институције, док на нивоу Федерације БиХ има око 2.000 корисника који се морају ревидирати.
"И они ревидирају само 70 до 80 институција годишње. То значи да неке институције ФБиХ још нису дошле на ред за ревизију, а неке можда неће ни за 10 година доћи на ред за ревизију", напоменуо је Вранкић.
Генерални ревизор сматра да су стално присуство Канцеларије за ревизију институција БиХ, као и њене препоруке, довели до тога да ситуација у институцијама БиХ није тако алармантна ни лоша као што се жели приказати или често покушава користити у политичке сврхе.
Вранкић је напоменуо да су институције које су добиле мишљење с резервом са скретањем пажње такво мишљење добиле углавном за питања која се односе на Закон о јавним набавкама, односно, системском рјешавање Закона о полицијском додатаку, капиталним улагањима.
"То је нешто што траје годинама и на шта смо указивали. У 2015. години смо имали 521, а у 2016. години 544 препоруке. Ниво реализованих препорука је око 60 одсто. То је нешто што често доводи у заблуду јер док год постоји ревизија биће и препорука", рекао је Вранкић.
Он је додао да ће Канцеларија за ревизију институција БиХ увијек давати преопоруке и подизати љествицу.
"Увијек може боље и транспарентније и кад се реализују постојеће препоруке. Скренуо бих пажњу да смо ове године добили и нови стандард кад је ријеч о усклађености са законима, што је и резултирало тим да имамо ова мишљења с резервом", додао је Вранкић.
Према његовим ријечима, подизањем стандарда на виши ниво повећава се и број препорука, што истовремено не значи да је систем лош и да агенције раде лоше.
Вранкић је указао да је велика разлика између неусклађености са законом и кривичног дјела илуструјући то примјером расписаног тендера на који се пријаве само два кандидата.
"Ако је Агенција одабрала једног понуђача који је јефтинији, то не значи да је то кривично дјело. Они су купили робу од најјефтинијег, али кад ми дођемо у контролу утврдимо да нису била три понуђача и прекршен је закон", додао је Вранкић.
Генерални ревизор БиХ је напоменуо да је Закон о јавним набавкама заслужује темељно ревидирање јер је добрим дијелом разлог за велики број проблема када је ријеч о јавним набавкама.
"Тај закон заслужује анализу, измјену и допуну, те прилагођавање животним потребама институцијама БиХ. Кад је ријеч о јавним набавкама углавном су проблеми у вези са конкуретности, фер приступом, транспарентности, уређивањем одређених погодности унутар тенедера", додао је Вранкић.
Представнички дом Парламентане скупштине БиХ данас расправља о ревизорским извјештајима за 10 институција које су добиле мишљење са резервом, уз скретање пажње.
Извор: Срна