Пред посланицима и Нацрт закона о заштити жртава ратне тортуре (ВИДЕО)
Иако би овај закон требало да омогући остваривање права жртвама које по досадашњим законским прописима нису биле обухваћене, бошњачка удружења и политичари оцијенили су га дискриминаторским. Стварна је жеља, тврде упућени, да се под притиском међународне заједнице донесе закон на бх-а нивоу и тиме пренесе још једна надлежност.
И Бошњакиње, и Хрватице и Српкиње чланице су Удружења жена жртава рата Републике Српске. Незавидан положај ове категорије у друштву, повод је да ово Удружење покрене причу о доношењу оваквог законског рјешења. Божица Живковић Рајилић, предсједница Удружења, са невјерицом посматра квалификације како је закон дискриминаторски.
- Не постоји ни један сегмент дискриминације осим зле намјере коментатора из другог ентитета, било да се ради о медијима или удружењима у Федерацији - истиче Живковић-Рајилић.
Да квалификације које су дошле од потпредсједника Републике Српске из реда бошњачког народа, Рамиза Салкића, а потом и бошњачких удружења не стоје – тврди и министар рада и борачко-инвалидске заштите Српске, Миленко Савановић. Без обзира на вјерску, националну или било коју другу припадност, каже Савановић, овај закон даје могућност жртвама које по досадашњим прописима нису имале права, да иста и остваре.
- Не стоји констатација која долази из Федерације да је то дискриминаторски закон јер то је закон који каже да сви имају право да аплицирају, сви грађани Републике Српске и Брчко дистрикта, чак и они који су отишли у иностранство али имају боравишну потврду да су били три године становници Републике Српске - напомиње Савановић.
Корак даље иде Милорад Којић, директор Центра за истраживање рата и ратних злочина Српске. Тврди – политичка кампања Рамиза Салкића, потпомогнута бошњачким удружењима, има за циљ стварање закона на бх нивоу и још један пренос надлежности. У свему, каже Којић, учествује и међународна заједница која жели да се ова област третира тзв. "оквирним законом" на нивоу БиХ.
- Термин оквирни закон не постоји. Ко ми нађе у Уставу БиХ да постоји термин оквирни закон, ево прихватићемо да се може донијети. Дакле, то је измишљено, а да бисте донијели Закон морате се позвати на уставну основу - напомиње Којић.
Наводна дискриминација само је изговор за дискредитацију закона – сматра професор бањалучког Факултета политички наука Александар Врањеш. Каже да бошњачким удружењима смета доношење закона јер је на нивоу Републике Српске, а не Босне и Херцеговине.
- Њихов циљ је да када би се тај закон усвојио на нивоу БиХ да све цивилне жртве рата уђу у ширу категорију коју бисмо називали босанско-херцеговачке жртве. На тај начин би се у потпуности српске цивилне жртве ставиле у историјски контекст, једностран који је настао у Сарајеву и који подржава међународна заједница - поручио је Врањеш.
Тиме би се хипотетички, каже Врањеш, у некој будућности могло тврдити да су и Срби били жртве наводне агресије Србије. На нелогичности Закона о заштити цивилних жртава рата који се у Федерацији примијењује од 1999. године Врањеш је указао и у својој колумни, а закон који Република Српска жели усвојити сматра неопходним. Прође ли све процедуре, закон би у функцији могао да буде до јуна, а према процјенама права би остварило око 500 корисника за шта је потребно нешто више од милион марака.