latinica  ћирилица
17/02/2018 |  18:22 ⇒ 20:42 | Аутор: РТРС

Страни инвеститори скептични према БиХ (ВИДЕО)

Преузимањем обавеза из Реформске агенде, власти у БиХ најавиле су бржи економски напредак и спровођење мјера које ће резултирати побољшањем пословног окружења, али резултати су, према свему судећи, изостали.
Пословна клима - Фото: РТРС
Пословна климаФото: РТРС

Ниво страних инвестиција директно зависи од амбијента пословне климе и лакоће пословања, посебно од снаге институција и владавине права.

Вијеће страних инвеститора у анализи указује на низ фактора које треба промијенити. Политичка нестабилност има највећи утицај на пословање. Сложена бирократија је на другом мјесту, слиједе недостаци у изврсењу судских пресуда, функционисање пореске управе, Закон о раду и порези.

Остали фактори су корупција, наплата потраживања, неадекватна инфраструктура. Већина чланица Вијећа страних инвеститора сматра да је пословна клима непредвидива, док ју је мање од једне трећине оцијенило предвидивом.



БиХ предстоји спровођње структурне реформе у области владавине права, правне сигурности, јачања правосудног система што је обавеза из Реформске агенде, као што је наведено и у недавно представљеној Стратегији ЕУ за интеграцију земаља западног Балкана.

- Моја порука је јасна. Треба наставити са провођењем реформи, треба довршити оно сто је преостало да се уради у Реформској агенди. Чињеница да је ово изборна година, није никакав изговор да се реформе не проводе - рекао је Ларс Гунар Вигемарк, шеф Делегације Европске уније у БиХ.

И пословна заједница указује да би економија требало да буде у примарном фокусу политичара, али и да се створена клима тешко мијења, а уклањање административних баријера путем измјена закона траје дуго.

Услови пословања могли би да буду унапријеђени ако би била смањена оптерећења економије, прије свега, пореска и непореска давања. Од власти се очекује систематичан приступ отклањању препрека које сметају потенцијалним улагачима.

Према процјенама, директне стране инвестиције у БиХ у 2017. години биће око 800 милиона КМ. Поређења ради, у Србију је у 2016. години инвестирано више од четири милијарде марака.