Нацртом закона дефинисан статус жртава
"Најзначајније право које је дефинисано законом јесте мјесечно новчано примање које могу да остваре најтеже категорије жртава ратне тортуре, а то су жртве сексуалног насиља. Жртве овог насиља претрпљеног за вријеме заробљеништва требало би да примају 170 КМ, а остале жртве сексуалног насиља 127 КМ мјесечно", наводи се у образложењу законског рјешења.
Наведеним законским рјешењем, који је на дневном реду 23. редовне сједнице Народне скупштине Републике Српске, дефинисано је шта је жртва ратне тортуре као посебна категорија цивилних жртава рата.
За најтеже категорије, односно случајеве присилне трудноће настале као посљедице сексуалног насиља, присилно изазваног побачаја, рођења дјетета због присилне трудноће настале као посљедице сексуалног насиља и сексуално насиље почињено према малољетном лицу предвиђена је мјесечна накнада од 298 КМ.
На основу овог закона лица могу остварити право на здравствену заштиту и здравствено осигурање, ослобађање трошкова партиципације, бањску рехабилитацију, подстицаје за запошљавање и самозапошљавање, посебну психолошку подршку, социјалну заштиту, бесплатну правну помоћ и ослобађање од плаћања административних и судских такса.
Закон не садржи дискриминаторске одредбе ни по ком основу, а услов за подношење захтјева и признавање статуса и права је да прије тога лица која су преживјела ратну тортуру имају пребивалиште од три године на територији Републике Српске.
"Рок за подношење захтјева у овом закону је три године. Жртва ратне тортуре је лице које је у вријеме и у вези са оружаним сукобима на територији бивше Југославије од 17. августа 1990. до 19. јуна 1996. године било изложено неком од облика тортуре", додаје се у образложењу.
Лица која су обухваћена одређеним правима у Српској, Федерацији БиХ, БиХ, Брчко дистрикту или у земљама окружења не могу подносити захтјеве за признавање статуса и права но основу овог закона.
Наставак 23. редовне сједнице Народне скупштине Републике Српске заказан је за уторак, 20. фебруара.
Извор: СРНА