X

За ваш уређај је
доступна апликација

latinica  ћирилица
Сергеј Лавров у Бањалуци
31/01/2018 |  14:09 ⇒ 18:09 | Аутор: РТРС

УКЦ - Од рака грлића материце најчешће оболијевају жене у доби између 30 и 40 година

Република Српска и БиХ предњаче у Европи по стопи оболијевања од рака грлића материце, а ова опака болест најчешће погађа жене у животној доби између 30 и 40 година старости, истакли су данас представници Универзитетског клиничког центра Републике Српске у Бањалуци.
УКЦ РС - Превенција рака грлића материца - Фото: РТРС
УКЦ РС - Превенција рака грлића материцаФото: РТРС

Медицински стручњаци УКЦ-а указали су на важност раног откривања рака грлића материце, редовне гинеколошке прегледе и папа тест, те нагласили да УКЦ располаже свим модалитетима лијечења овог обољења.

Патолог-цитолог у Заводу за патологију УКЦ-а Љиљана Латиновић рекла је да су највећи резултати у превенцији малигних тумора постигнути у превенцији цервикалног карцинома.

"То можемо захвалити увођењу скрининга овог тумора", рекла је Латиновићева на конференцији за новинаре поводом обиљежавања седмице борбе против рака грлића материце, која се крајем јануара сваке године обиљежава у земљама Европе.

Латиновићева је додала да организовани скрининг има задатак да открије промјене које претходе настанку инвазивног карцинома грлића материце.

Она је навела да УКЦ Републике Српске располаже услугама колпоскопије и папа налаза, а однедавно се на листи услуга налази и тестирање на хумане папилома вирусе.

Латиновићева је истакла да су у посљедњих пет година у Заводу за патологију УКЦ-а успјели школовати пет субспецијалиста цитологије, чије знање је велики допринос у квалитетној интерпретацији цитолошких налаза.

"Још већи значај има што знање ових људи представља одличну подлогу за едукацију кадра који је неопходан да би се уопште спроводио скрининг цервикалног карцинома", рекла је Латиновићева.

Она је нагласила да је жена први пут ступањем у сексуалне односе већ под ризиком да се инфицира узрочником цервикалног карцинома-хуманим папилома вирусима те додала да је за развој болести потребно од пет до 10 година.

Специјалиста гинекологије и акушерства Мирослав Поповић рекао је да се на овој клиници баве оперативним лијечењем пацијенткиња обољелих од карцинома грлића материце.

Поповић је истакао да се ови оперативни захвати могу подијелити на мале оперативне захвате код пацијенткиња код којих је на вријеме дијагностификована преинвазивна лезија и гдје је изљечење практично стоодстотно, те велике оперативне захвате којих се годишње уради 30 до 35 код пацијенткиња са узнапредовалим карциномом материце.

Он је навео да је према њиховим анализама, у посљедње три године оперисано 105 жена, најчешће у животној доби између 30 и 40 година.

Поповић је рекао да је УКЦ једна од ријетких здравствених установа у региону у којој се ради и лапараскопско лијечење обољелих од карцинома грлића материце, те нагласио да уз све предности пацијенткиње иду кући за два до три дана иако добију исту радикалну операцију уз исти или још бољи онколошки исход.

Он је навео да се од земаља бивше Југославије једино још у Словенији раде такве операције.

Поповић је нагласио да је УКЦ и кадровски и технички оспособљен за третман пацијенткиња са узнапредовалим карциномом грлића материце.

"Без обзира на такве услове, пацијенткиње не треба да се опуштају, јер рано откривање доводи до мање операције, боље прогнозе и бољих резултата лијечења", рекао је Поповић.

Он је рекао да вакцина против ХПВ-а у земљама гдје је уведена није потпуно укинула појаву карцинома грлића материце.

Поповић је поручио да би жене на редовни гинеколошки преглед требало да крену са почетком сексуалних односа.

Онколог Живко Врањеш је навео да је у Републици Српској и БиХ "инциденца око 18 обољелих на 100.000 становника, док је у развијеним земљама број обољелих испод десет".

Он је изразио забринутост морталитетом који се креће 15 до 16 обољелих на 100.000 становника, док је у ЕУ 3,3 те нагласио да је то због тога што се обољеле жене најчешће јављају у једном од узнапредовалих стадијума болести и гдје су резултати лијечења знатно лошији у односу на оне које се јављају у раној фази болести.

Врањеш је рекао да у Републици Српској годишње оболи око 180 до 200 жена, док око 60 обољелих жена умре од овог карцинома.

Он је рекао да онколошко лијечење обухвата обољеле код којих се оно примјењује заједно са радиотерапијом, код обољелих код који је присутан карцином и послије хируршког или радиотерапијског лијечења, као и код оних које, како је навео, "имају поврат болести или метастатско ширење болести".

Врањеш је рекао да лијекове обезбјеђује Фонд здравственог осигурања Републике Српске.

Специјалиста радијацијске онкологије Горан Марошевић рекао је да је "појавност болести на годишњем нивоу на 100.000 становника веома висока".

"Према подацима Свјетске здравствене организације појавност болести у нашој земљи креће око 30, тежа ситуација је само у Африци", упозорио је Марошевић.

Он је нагласио важност мултидисциплинарног лијечења јер савременом и квалитетном онколошком хирургијом, радиотерапијом и хемотерапијом је смртност од ове болести 2,4 до 5,8 одсто, као што је у Њемачкој".

Према његовим ријечима, у УКЦ-у се спроводи квалитетно и савремено лијечење, али је и даље проблем рано откривање и превенција ове болести.

"У Бањалуци се спроводи најсавременија и модерна радиотерапија, како за постоперативну радиотерапију, тако и за радикалне третмане. Нажалост од 180 пацијената годишње, лани је их је 160 било на радиотерапији, што говори да је само 20 пацијената било у неком раном стадијуму болести", рекао је Марошевић.

Извор: СРНА