Шта једемо? Да ли су бијели лук из Кине и пасуљ из Аргентине бољи од домаћих? (ВИДЕО)
Највећу конкуренцију, често нелојалну, праве им производи из Италије, Турске, Холандије, па чак и из Кине. Како заштитити домаћег произвођача, али и потрошача?
На тржишту можемо купити кинески бијели лук, пасуљ из Аргентине, крушке из Италије, македонске јабуке... Тако се пред домаћим купцима нађе воће и поврће које превали хиљаде километара до крајњег потрошача.
Поврће се углавом увози из Турске, воће је Италија, Шпанија, Грчка, имамао три четири врсте наранџе Грчка, Шпанија, Турска, поврће парадајз, краставац, тиквице све је из Турске.
Када је у питању кромпир и лук јефтинији је из увоза, и мрква, она се увози из Србије и доста је јефтиније од наше.
Вриједност извезеног поврћа у 2017. години је већа од 38 милиома марака, док је увезано око 70 милиона марака. Извезли смо 140 милиона марака воћа, а увезли 30 милиона више. Надлежни, ипак, истичу да је оваква покривеност увоза извозом добра и да не могу утицати на одлуку произвођача гдје ће пласирати производе.
Саша Лалић, начелник Одјељења за биљну производњу у Министарству пољопривреде, водопривреде и шумарства Републике Српске наводи да наши произвођачи остварују добре цијене на иностраном тржишту, да имају добре извозне цијене и то све захваљујући тржишту Руске федерације.
Секретар Удружења за пољопривреду, водопривреду, рибарство, прехрамбену и дуванску индустрију у Привредној комори Републике Српске Славко Стевановић каже да се извозе одређеме количине парадајза, краставца корнишона, прије свега и паприке, а што се тиче увоза може се рећи да се увозе све врсте.
Како да домаћи производи добију битку пред конкуренцијом задатак је који чека надлежне и захтијева системска рјешења.
Ресорно министарство Српске упутило је неколико иницијатива према бх. институцијама за заштиту домаће производње.