latinica  ћирилица
10/01/2018 |  16:30 ⇒ 16:35 | Аутор: РТРС

Дјела Сретена Стојановића изложена у Галерији Академије наука и умјетности РС

Дјела умјетника раскошног талента Сретена Стојановића, који је остварио један од највреднијих опуса у српској умјетности 20. вијека, изложена су у Галерији Академије наука и умјетности РС у Бањалуци.
Бисери из ризнице Сретена Стојановића - Фото: Глас Српске
Бисери из ризнице Сретена СтојановићаФото: Глас Српске

Изложба "Сретен Стојановић - скулптуре и цртежи" кустоса академика Миливоја Унковића свечано је отворена у понедјељак увече. Унковић подсјећа да је Стојановић један од најзначајнијих аутора скулптура портретског карактера.

Истиче да је овом изложбом Академија наука и умјетности РС обиљежила 9. јануар - Дан Републике Српске и најављује да ће увијек 8. јануара имати значајне поставке, незаобилазне у културној баштини Српске.

- Дјела Сретена Стојановића сада су први пут изложена у Бањалуци. Задовољство ми је што сам аутор изложбе и што сам је припремао неколико мјесеци и тај труд се исплатио. На изложби су, осим скулптура, и цртежи, скице и предлошци - рекао је Унковић.

Поставком је обухваћен и портрет мајке, који спада у ране Стојановићеве радове, али и дјела која је створио у позним годинама.

- За Стојановића је карактеристичан реалистични портрет. За мене је ова изложба право освјежење јер обухвата различите фазе умјетниковог стваралаштва. Не треба занемарити ни сликарски опус овог умјетника који је заиста изузетан - каже Унковић.

Предсједник Академије наука и умјетности РС Рајко Кузмановић наглашава да је Сретен Стојановић створио изузетан опус.

- Имамо прилику да се упознамо о стваралачком раду изузетног умјетника, који је био велики родољуб, а импозантан опус његових дјела обухвата дјела трајне вриједности - казао је Кузмановић.

Напомиње да је ова изложба значајна и као сегмент који ће град Бањалуку промовисати као европски град културе.

Сретен Стојановић, један од најзначајнијих вајара у српској умјетности 20. вијека, рођен је у Приједору 1898, а умро је у Београду 1960. године.

Био је један од првих професора на Академији ликовних уметности у Београду. Такође је био члан Српске академије наука и уметности (САНУ), 1950. је изабран за дописног, а од 1959. године за њеног редовног члана.

Извор: Глас Српске