Романијац нашао младу подно Урала
Радислав Раде Јовковић, власник рачунарског центра у Рогатици, за животног сапутника изабрао је Наталију Калињину, професора историје, рођену у Русији, у Добрјанки код Перма. Рускиње су му "запале" за око послије једног поклоничког путовања по тој великој земљи, а своје утиске и похвале на њихов рачун изразио је на православом сајту axbyka.ru. Што је тражио, то је и добио.
- Прво је нисам нашао, јер на заказани састанак у граду Дивјеву није допутовала, па сам се ја, из Русије у Рогатицу, вратио са напуклом стријелом у срцу. Оправдала је изостанак у Дивјеву тиме што је допутовала у Београд, на наше прво виђење.
Радетова животна прича ту већ добија озбиљан ток.
- Отишли смо у Рогатицу, гдје ју је дочекала моја мајка. Отац ме на самрти замолио да прекинем са момковањем и нађем себи животног сапутника, како је то урадио у Бањалуци мој брат Бранислав, који са Книњанком има двије кћерке. Ми смо све до потписивања "Дејтона" живјели у Сарајеву, а онда са осталим Сарајлијама, Илиџанцима, Вогошћанима, кренули преко Романије, што даље од Сарајева. Био је то болан почетак, какав разумију само избјеглице, а завршило се по оној "никад се не зна због чега је нешто добро" - каже за "Новости" Радислав.
А, Наталија се ни на шта не жали, чак ни на "пропалу" повратну авионску карту.
- Она је дивна особа, кућевна, вриједна, а кад ју је у друштву комшиница моја мајка похвалила да је вриједна, Наталији су потекле сузе, јер на руском "вриједан" у преводу значи лијен. Сузе су потекле и мојој мајци када јој је Ната рекла да има брата у Русији који је "врач". Захваљујући српско-руском рјечнику моја мајка је сазнала да је Натин брат Александар - доктор - прича нам Радислав.
- Ту и тамо, још "плачемо и смијемо се", а за то ти не треба познавање страног језика. Но сваког дана, све нам је љепше, забавније, нарочито након вјенчања у Рогатици, а потом и у Добрјанки, родном мјесту моје Наталије. Обоје смо изразито религиозни, већ годину дана у браку, а Бога молимо да Наталија, која је у трећем мјесецу трудноће, донесе здрав пород.
Шта је то у Рогатици задржало Наталију?
- Прво љубав на први поглед, а када сам прешла Дрину и стигла у овај живописни градић подно Романије, опчинила ме је природа, омамио ваздух, задивили људи овог града - рече на растанку Наталија Калињина Јовковић.
- Биће ми овде још љепше и забавније када потпуно савладам српски језик, а није баш тако лак - искрена је Наталија. - Нарочито када су у питању локализми који се не могу наћи у рјечнику. Ипак, за сваки случај, више не лијем сузе, радије се смијем.
Извор: Новости