Раст БДП-а и стабилизација привреде у Српској
Цвијановићева је рекла да је Програм економских реформи Републике Српске за период 2018-2020. године израђен према методологији и смјерницама Европске комисије и да су њиме представљене кључне мјере економске политике Владе Републике Српске у назначеном периоду, уз средњорочни макроекономски оквир и оквир фискалне политике, те свеобухватни програм структуралних реформи.
Она је истакла да овај документ представља надоградњу претходног Програма економских реформи и да је узео у обзир резултате и реформскe активности које је Влада Републике Српске провела у претходном периоду у различитим областима.
- Остварени резултати и макроекономски показатељи указују на опоравак и стабилизацију привреде у Републици Српској, након тешких година свјетске економске кризе, финансијских блокада које су долазиле са нивоа БиХ, али и тешких елементарних непогода које су обиљежиле претходни период - навела је премијерка Српске.
Цвијановићева је подсјетила на раст БДП-а у Српској.
- У 2016. години остварен је реални раст БДП-а од 3,5 одсто, и као такав био је највећи у региону, док је раст у прва два квартала 2017. износио 1,9 одсто, односно 1,7 одсто. Пројекција раста за 2017. годину креће се од 3,5 до 3,6 одсто - рекла је Цвијановићева, наводећи да се и у наредним годинама (2018, 2019. и 2020.) очекује наставак стабилног кретања привредног раста по стопама од 3,7, 3,8, односно 4 одсто..
Премијерка Српске је рекла да је у овој години номинални БДП први пут износио преко 10 милијарди КМ, да је његов даљи раст пројектован за трогодишњи период који је пред нама, а очекује се да би 2020. требало да износи око 11.6 милијарди КМ.
Цвијановићева је истакла да је остварен континуиран раст индустријске производње и повећање броја запослених у реалном сектору.
- Након повећања индустријске производње у 2016. години од 8,2 одсто, позитивни трендови и даљи раст биљеже се и у 2017. при чему је стопа раста индустријске производње у периоду јануар–август износила 2,2 одсто. У оквиру индустријске производње регистрован је раст броја запослених од 4,3 одсто - навела је она.
Цвијановићева је рекла да анкетна стопа незапослености овој години износи око 21 одсто и да је то најбољи резултат од када се мјери ова категорија у Српској, чиме је остварен пад од 3,8 процентних поена у односу на 2016. када је ова стопа износила 24,8 одсто.
Премијерка Српске је истакла да је, закључно са августом ове године, број незапослених за мањи за 8,8 одсто у односу на исти период прошле године.
- Истовремено, број запослених се повећава и очекује се да ће у 2017. години премашити 260.000, што ће бити рекордан број до сада. Иначе, у марту је број запослених био је за 3,3 одсто већи у односу на исти период претходне године, а за 1,8 одсто већи у односу на цјелогодишњи просјек у 2016. години - истакла је премијерка.
Цвијановићева је нагласила да Српска биљежи рекордне резултате покривености увоза извозом.
- 2016. годину смо завршили са 65 одсто покривености, док је у периоду јануар-август ове године покривеност увоза извозом износила 71.2 одсто и очекује се њен даљи раст и у будућем периоду - навела је она.
Премијерка је рекла да је укупан дуг Српске на нивоу од 53 одсто, a јавни око 42 одсто у односу на БДП и да у потпуности прати критеријуме из Мастрихта.
- У периоду 2018-2020. сви показатељи задужења настављају биљежити опадајући тренд. На примјер, у 2018. години стање укупног, односно јавног дуга у односу на БДП износиће 52,7 одсто, односно 41,6 одсто, у 2019. години износиће 48,9 односно 38,1 одсто, а у 2020. години 45, односно 34, 7 одсто - рекла је Цвијановићева.
Премијерка Српске је рекла да се процјењује се да ће ова година завршити са растом потрошачких цијена од 0.7 одсто, док се у Европској унији очекује раст цијена од 1.8 одсто.
Цвијановићева је подсјетила да је просјечна нето плата у 2016. години износила 836 КМ, у 2017. години 830 КМ, те да ће, према пројекцијама, у 2018. износити 837 КМ, у 2019. години 844 КМ и у 2020. години 853 КМ.
Обраћајући се посланицима у Народној скупштини, Цвијановићева је рекла да су наведени показатељи остварени у неповољном политичко-економском контексту, уз блокаде на нивоу Сарајева од укупно 748 милиона КМ намијењених Републици Српској из различитих извора- аранжмана са ММФ-ом, неколико програма Свјетске банке, средстава ЕБРД-а и акциза, који су намијењени било буџету Српске, било као подршка изградњи саобраћајне инфраструктуре или јачању банкарског сектора или као подршка новом запошљавању.
- И поред изостанка ових средстава, Влада Републике Српске редовно је извршавала све своје обавезе према буџетским корисницима и сервисирала дуг. Не само да су задржана сва социјална права и да нису умањивања, већ се Влада опредијелила и за одређена повећања тих права, као и за увођење неких нових као што је, на примјер, накнада за незапослене породиље почев од 2018. године у мјесечном износу од 405КМ - истакла је она.
Цвијановићева је истакла опредјељење и настојање Владе да побољшава материјални статус рањивих категорија становништва. Подсјетила је да ће се, уз планирано додатно повећање пензија од другог квартала 2018. године, остварити укупно повећање пензија око 17,5 одсто у периоду од нешто више од 3,5 године.
- Од почетка 2016. пензионерску популацију смо додатно заштитили кроз увођење у буџет и трезорску исплату пензија, чиме се гарантује њихова редовност, али и приоритет у односу на друга буџетска плаћања. Нису далеко године кад су пензионери чекали у неизвјесности када ће почети и када ће бити окончана исплата пензија, а данас имамо ситуацију да она почиње и који дан раније, а исплата се реалиује у свега неколико дана - истакла је премијерка Српске.
Говорећи о борачкој популацији, Цвијановићева је навела да ће, уз планирано повећање основице од два одсто за породичне и личне инвалиднине у 2018. години, укупно повећање износити 16 одсто. Она је рекла да је за стамбено збрињавање породица погинулих бораца и ратних војних инвалида до сада утрошено око 150 милиона КМ, и да су направљени значајни помаци кад је у питању запошљавање дјеце погинулих бораца.
Цвијановићева је истакла да се све обавезе према пољопривредницима редовно извршавају, без заостатака и дуговања, као и да је Влада Српске прва и једина у регији донијела одређени сет мјера за превазилажење овогодишње тешке суше.
- Треба подсјетити и да смо након велике поплаве из 2014. године, која је изазвала штету у висини цијелог годишњег буџета, по оцјени међународних организација, креирали најконзистентнији програм подршке поплављеном становништу, пољопривреди, привреди и за обнову инфраструктуре у цијелој регији. Ово наводим да бисмо разумјели тежину времена у којем смо функционисали, и да смо упркос томе остварили добре резултате - нагласила је она.
Цвијановићева је подсјетила и на постигнути споразум са синдикатом око измирења старих обавеза по основу накнада из колективног уговора које се односе на превоз радника, отпремнине, јубиларне накнаде, као и накнаде за рођење дјетета или смрт члана породице.
- Уз редовно измирење свих текућих обавеза, и ове репрограмиране обавезе биће у потпуности извршене у првом кварталу наредне године, дакле неколико мјесеци раније - рекла је она.
Премијерка је рекла да су плате буџетских корисника у Српској за сваку појединачну категорију и даље веће у односу на регију, а упоредиве са ФБиХ, иако плате у јавном сектору стагнирају.
- Са послодавцима и пословном заједницом такође имамо интензивну комуникацију и већину њихових захтјева уврстити смо у план наших реформи за наредни трогодишњи период. Претходних година смо, упркос кризи, на различите начине интервенисали тако што смо, на примјер, увели неопорезиви дио дохотка у износу од 200 КМ, чиме је у привреди остало преко 90 милиона КМ - навела је Цвијановићева.
- Исто тако, задржали смо умањену основицу за обрачун пореза и доприноса за запослене у индустрији текстила и обуће чиме је обезбијеђено проширење активности, као и броја запослених у овој области, увели смо систем мултилатералне компензације и цесије како би се смањила неликвидност у приватном и јавном сектору и до сада је компензовано 553 милиона КМ. Осим тога извршена је анализа и израђен регистар парафискалних намета у циљу њихове редукције, што ће бити урађено кроз систем дефинисаних мјера у наредном периоду - додале је она.
Цвијановићева је рекла да је кроз Акциони програм запошљавања Владе Републике Српске, за који се на годишњем нивоу издвајало око 16 милиона КМ, значајно подстакнуто запошљавање у реалном сектору, али и социјално угрожених категорија који нису конкурентни на тржишту рада.
Најавила је да ће додатне олакшице за реални сектор бити обезбијеђене и кроз потпуну рефундацију трошкова трудничког боловања, односно породиљског одсуства за запослене породиље.
Влада Српске сматра да са социјалним партнерима треба постићи споразум о повећању минималне плате и Оштем колективном уговору, као и да пажњу треба усмјерити на повећање броја радних мјеста у реалном сектору и повећање плата у привреди, што уз већу одговорност и ефикасност јавног сектора, те заштиту социјалних категорија, остаје приоритетан циљ и овог Програма економских реформи.
- Чињеница је да континуирано расту приходи, што указује на раст привредне активности, али и већу ефикасност контролних органа- Пореске управе и Инспектората, а даље јачање њихове ефикасности остаје приоритет и овог Пргорама реформи - нагласила је Цвијановићева.
Премијерка је рекла да је Српска, упркос показатељима који упућују на опоравак привредних активности и стабилизацију буџета и система плаћања, суочена са различитим изазовима, те да ће у наредном периоду посебна пажња пажња бити усмјерена на: присуство одређених фискалних оптерећења на рад и велики број непореских давања; здравствени сектор са акумулираним неизмиреним обавезама; фискална неодрживост појединих великих система, као што су ЈП Жељезнице Републике Српске; недовољна технолошка оспособљеност и неконкуретност пољопривредне производње; недовољна ликвидност и конкурентност привреде; недовољна повезаност система образовања и захтјева тржишта рада.
На основу ових изазова дефинисани су и реформски приоритети по конкретним областима у овом Програму економских реформи 2018-2020. године, рекла је Цвијановићева.
Као важан сегмент Програма економских реформи Цвијановићева је навела управљање јавним финансијама.
- Кључне мјере су унапређење пореског оквира, првенствено реформа директних пореза у циљу смањења оптерећења рада, укидање непореских давања, али и реформа пореза на додату вриједност. Циљ је да се у наредном трогодишњем периоду оптерећење порезима и доприносима на плату смањи на ниво из 2008. године. Претходно се мора промијенити начин обрачуна пореза и доприноса, тако да се са уговорене нето плате, пређе на уговорене плате са порезом на доходак, а ефекат наведених промјена ће бити неутралан. Након тога ће се повећање прихода од пореза на доходак сваке године преусмјеравати на смањење оптерећења рада, јер у овом моменту није реално очекивати да се смањење оптерећења рада надомјести повећањем пореза на потрошњу - рекла је она.
Премијерка Српске је рекла да је, након успостављања Регистра пореских и непореских давања, у току израда подзаконских аката, а да ће се у 2018. години приступити анализи сваког појединачног давања, те предлагати њихова смањења или укидања.
Цвијановићева је рекла да предвиђена реформа здравственог сектора, са реформама финансирања дјечје заштите и рефундације боловања, има неколико циљева.
- Једна димензија се односи на измирење постојећих и спречавање стварања нових дуговања, укључујући и мјеру постепеног преласка свих јавних здравствених установа и Фонда здравственог осигурања на трезорски начин пословања уз изналажење нових модела и извора финансирања и нормирање мреже здравствених установа. Друга димензија се односи на реформу финансирања дјечије заштите и рефундације боловања у наредном трогодишњем периоду кроз неколико корака и то: да се у 2018. години умањи основица за обрачун пореза и доприноса код породиљског боловања за 20 одсто, од 1. јануара 2019. године основица би износила 50 одсто, а од 1. јануара 2020. године било би извршено потпуно растерећење послодаваца, уз рефундацију породиљског боловања у бруто износу - нагласила је премијерка.
Смањење фискалних потреба јавног сектора биће реализовано кроз различите мјере, попут израде Регистра запослених у јавном сектору, осигурања ефикасности рада локалне самоуправе, повећања ефикасности јавних инвестиција, реформу инспекција, те сарадњу са Савезом општина и градова Републике Српске с циљем да се изврши обједињавање инспекција свих нивоа власти у Инспекторат Републике Српске, рекла је Цвијановићева у обраћању посланицима.
Предсједница Владе Српске је навела да се важан дио програма односи на реформу тржишта енергије и транспорта, те да у неке од кључних мјера спада и реструктурисање Жељезница Републике Српске кроз три компоненте- власничку, финансијску и организациону.
Власничко реструктурисање биће реализовано кроз конверзију дуга, који Жељезнице имају према Влади Српске по основу иностраних кредита које Влада отплаћује у њихово име, у капитал. На овај начин би Република постала власник више од 99 одсто акција ЖРС, након чега би се могло приступити откупу акција мањинских акционара.
Финансијско реструктурирање подразумијева измирење обавеза према Пореској управи Републике Српске за порезе и доприносе, измирење обавеза према радницима за накнаде за превоз, топли оброк и регрес, конверзију дуга према Влади у капитал, што ће дати основу за власничко реструктурирање, те финансирање информатизације Друштва.
Организационо реструктурисање биће проведено кроз смањење броја запослених, раздвајање послова инфраструктуре и послова операција на одвојене организационе цјелине, те кроз формирање профитних центара од појединих организационих дијелова предузећа. Партнер у овој реформи је Свјетска банка, која је донијела одлуку о кредиту од 51 милион евра, а прије него што овај новац буде оперативан, Влада је донијела одлуку о издвајњу 3,8 милиона КМ из текућег буџета за пензионисање 211 радника, с тај новац ће касније бити рефундиран, рекла је Цвијановићева у Скупштини.
Као једну од кључних мјера, премијерка је навела унапређење пољопривредне производње и јачање њене конкурентности, те шумарства и водопривреде.
- Опредјељење Владе јесте да се задржи ажурност, односно редовност у исплати подстицаја коју смо успоставили током 2017. године. Наша намјера је да се у случају усвајања Закона о акцизама аграрни буџет Српске повећа са 60 на 70 милиона КМ, утврђивањем подршке за регресирано говриво од 10 милиона КМ изван постојећег аграрног буџета - навела је Цвијановићева.
Она је рекла да ће бити настављене активности на унапређењу извора финансирања аграрног сектора и усвајању одрживих прописа на нивоу Републике и њихова хармонизација са легислативом ЕУ, те на успостављању система идентификације земљишних парцела.
- Од нивоа БиХ се очекују конкретне активности на унапређењу спољнотрговинског пословања и заштити домаће производње, што је, нажалост, до сада изостало. Област шумарства биће више у функцији подршке финалној дрвопрерађивачкој производњи, а у области водопровреде биће настављени велики пројекти започети у претходном периоду - рекла је предсједница Владе Српске.
Она је навела да ће посебна пажња у оквиру предвиђених реформи бити посвећена и производним дјелатностима, те да је једна од кључних мјера реструктурисање привредних друштава у државном власништву, окончање процеса приватизације и покретање и окончање стечајног поступка и ликвидације.
- Реструктурисањем привредних друштава настоји се обезбиједити покретање/оживљавање производње, повећање обима индустријске производње и запослености у овим привредним друштвима - истакла је Цвијановићева.
Говорећи о финансијском тржишту, премијерка Српске је нагласила да ће бити настављене активности које се односе на увођење строжих бонитетних захтјева банкарског пословања и уређење поступка реструктусирања банака, при чему је доношењем Закона о банкама и измјенама Закона о Агенцији за банкарство већ извршено значајно усклађивање са прописима ЕУ, а пројекат јачања банкарског сектора проводи се у сарадњи са Свјетском банком кроз пет компоненти.
Цвијановићева је рекла да ће трансформација затворених у отоврене инвестиционе фондове бити окончана до краја 2018. године.
Она је рекла и да је Програмом економских реформи у наредном трогодишњем периоду предвиђен наставак активности на унапређењу пословног окружења и смањењу сиве економије.
- Посебна пажња биће усмјерена на јачање ликвидности и конкурентности привреде, реализацији посљедње фазе електронске регистрације пословних субјеката, унапређењу области просторног планирања, те у сектору слободног кретања роба и слободног пружања услуга, као и јачању ефикасности контролних органа- Пореске управе и Инспектората - навела је Цвијановићева.
Она је рекла да су предвиђене значајне активности у областима истраживања, развоја, иновације и дигиталне економија, укључујући и успостављње ефикаснијег система управљања научно-истраживачким и иновационим потенцијалом, те унапређењу и већем степену примјењивости научно-истраживачког и иноваторског рада у привреди.
Када је ријеч о области трговине, премијерка је навела да ће бити настављена подршка брендирању домаће производње, а у области туризма подршка капацитетима у циљу промоције Српске и јачања њене економске основе.
- У циљу подизања нивоа запослености, предвиђене су и активности на јачем повезивању тржишта рада и система образовања, укључујући средње школе и високошколске установе, те потребу иновирања система преквалификације, с тим да је ово опсежна реформа и дуготрајан процес, који подразумијева интензивну сарадњу институција, образовних установа и пословне заједнице - нагласила је Цвијановићева.
Говорећи о повећању ефикасности тржишта рада и предвиђеној реформи Завода за запошљавање, Цвијановићева је рекла да је намјера да се обезбиједи боља повезаност послодаваца и активних тражилаца посла, односно одвајање лица који спадају у социјалну сферу од оних који представљају активну понуду радне снаге, те смањења неформалног запошљавања, за шта је потребно ојачати инспекцијску контролу непријављеног рада, те иновирати Закон о посредовању у запошљавању и правима за вријеме незапослености и других прописа у вези са вођењем евиденција о незапосленим лицима.
Навела је да су предвиђене и активности у социјалној сфери на јачању социјалне равноправности, смањењу сиромаштва, те подршци најрањивијим социјалним групама.
- Намјера је да се у континуитету побољшава материјални статус пензионера, борачких категорија – демобилисаних бораца, РВИ, породица погинулих бораца, затим лица са инвалидитетом и онима који се налазе у социјалној потреби - нагласила је Цвијановићева.
Цвијановићева је подсјетила да је Програм економских реформи био предмет јавне расправе и консултација са свим социјалним партнерима током новембра, те да га је разматрао и подржао Економско-социјални савјет Републике Српске.
- Овај програм се једино у Републици Српској, поред Владе, упућује на разматрање и усвајање и Народној скупштини и подлијеже консултацијама са социјалним партнерима, чиме добија посебну снагу, док се у другим земљама, усваја само на нивоу влада и упућује Европској комисији - рекла је предсједница Владе Српске, предложивши народним посланицима да подрже Приједлог Програма економских реформи Републике Српске за период 2018-2020. године.