Када би договор Владе и послодаваца могао бити реализован? (ВИДЕО)
Више од 23 године дио је пословног свијета Републике Српске. Саша Тривић са својим погоном на 38. је мјесту у Републици Српској, по броју запослених. Из мале пекаре, производњу је знатно повећао па сада запошљава 550 радника и извози у земље Европске уније. Да економске кризе и намета није било, каже, могло се радити и више.
"2008. године смо имали опорезивање плата 52%, данас имамо 62% и смањење неопорезивог дијела. То кад кажете 10% није 10% него 20% повећање у односу на оне порезе из 2008. године", рекао је власник "Крајина класа" Саша Тривић.
Сваки намет послодавцима, истиче, значи мање радних мјеста. Повећање пореза привредницима које је уведено са кризом, признаје, био је лош корак.
"Ми смо указивали да ће повећање пореза и доприноса имати негативне ефекте на развој привреде, али смо ето били спремни да издржимо тај дио. Ове године смо процјелнили да је период те кризе прошао и да је крајње вријеме да нам држава омогући смањење пореза и доприноса без угрожавања самог буџета", додао је Тривић.
Овај захтјев послодаваца и мјера на коју се Влада обавезала меморандумом, подразумијева измјену од 10 до 12 закона. Послодавци очекују да се то деси до половине наредне године. Ипак, нису сви одушевљено дочекали новости. У Занатско-предузетничкој комори договор Владе и послодаваца свакако поздрављају, али кажу - пет одсто није довољно.
"Ми требамо да вратимо оптерећење далеко далеко прије 2008. године када су сви доприноси и пореске обавезе били 35,38,40 одсто. Све преко тога је оптерећење", истакао је директор Занатско-предузетничке коморе Републике Српске Јовица Братић.
Приједлог није лош, али није ни реалан, истичу у Влади. Уз све, позитивно је и да ће оно чега послодавци буду ослобођени прећи у повећање плата. Повећање плата увећаће потрошњу па ће, очекују послодавци дио новца којег се Влада одрекне, бити враћен у буџет. Ипак, хоће ли то бити довољно?
Најављено смањење опорезивања рада услиједиће након преласка на уговорене плате са порезом на доходак. Повећањем прихода од пореза на доходак, сваке године преусмјериће се на смањење цијена рада. Ове мјере економисти поздрављају, али кажу – најбоље од свега је што су економске теме коначно дошле до изражаја.
"Оно што је сигурно је да је привреда већ за ових претходних десетак година изнијела сама по себи уз мање или више тешкоћа терет кризе, сад је некако дошло вријеме да им се на овај начин одужимо", нагласио је економиста Горан Радивојац.
Ова мјера значиће послодавцима, став је економиста. Иако фискална политика није пресудне за обим производње, вјерују да ће ова, уз остале мјере из меморандума ако се изврше, допринијети јачем замаху привреде. Највеће платише и они који практично носе буџет, чини се, коначно су препознати. Економисти кажу - било је крајње вријеме.