latinica  ћирилица
09/12/2017 |  14:10 ⇒ 14:17 | Аутор: РТРС

Хаг: Жртве ратних злочина на КиМ имају право на одштету

Жртве ратних злочина почињених на територији Косова и Метохије између 1998. и 2000. године моћи ће посредством заступника да учествују у поступцима пред Специјализованим вијећима Косова који ће се водити у Хагу, као и да на основу пресуда тог суда добију обештећење због губитака или повреда које су претрпјеле.
Припадници терористичке организације ОВК - Фото: AFP
Припадници терористичке организације ОВКФото: AFP

Специјализована вијећа Косова су дио косовског судског система, али им је сједиште у холандском граду Хагу и представљају Суд који ће процесуирати само кривична дјела "злочина против човјечности, ратних злочина и других кривичних дјела из косовских закона, а у вези са наводима из Извештаја Парламентарне скупштине Савета Европе од 7. јануара 2011. која обухватају тешка кршења међународног права".

Ко ће добити статус жртве одлучиваће суд, а сва лица која се сматрају лично оштећеним моћи ће да од суда затраже тај статус тек након објављивања потврђених оптужница, које тек треба да поднесе Канцеларија Специјалног тужиоца Дејвида Швендимана.

Према правилима тог Суда, статус жртве у поступку може да захтијева свако физичко лице, које сматра да је лично претрпјело физичку, материјалну или душевну штету као непосредну посљедицу кривичног дјела из потврђене оптужнице.

Суд је указао да онај ко жели да се квалификује као жртва мора уз захтјев да пружи довољно доказа о штети коју је претрпио.

Захтјеви, односно пријаве за статус жртве, подносиоци ће морати да доставе Служби за учешће жртава, прије почетка суђења, навео је Суд али није прецизирао колико времена прије суђења.

Жртве које буду прихваћене да учествују у поступку, у зависности од одлуке суда, формираће једну или више група, а пред судом ће их представљати заступник којег одреди Секретар суда.

Заступник ће имати задатак да редовно обавјештава жртве о одвијању поступка, моћи ће да тражи да изнесе своје ставове и укаже на проблеме у вези са поступком, и упозна судије о томе.

Приликом заступања, он може да присуствује претресима и да подноси усмене и писмене поднеске и испитује свједоке, када год судско вијеће сматра да то налаже заштита личних интереса и права жртава.

Такође, заступник може да по одлуци судског вијећа добије приступ материјалима који су му потребни како би заступао групу жртава, има право на уводно и завршно излагање на суђењу, као и да захтијева да судско веће изда налог да се поднесу докази и саслушају свједоци у вези са посљедицама кривичних дјела почињеним над жртвама, уколико ти аспекти нису адекватно предочени током поступка.

"По окончању суђења, судско вијеће може да донесе одлуку о штети, губитку или повреди које су претрпеле жртве и која може да буде основа за утврђивање одштете", навео је суд.

То значи да Специјализовано вијеће неће утврђивати висину износа за накнаду штете, већ да ће пресуда бити основ за покретање парнице за накнаду штете.

Жртве ће пред судом моћи да заступају само заступници који су уписани у именик тог суда, односно они који се у предвиђеним роковима пријаве и испуне услове за упис.

Конкурс за пријаву заступника, као и адвоката који ће моћи да бране будуће оптужене расписан је 6. новембра ове године.

Ко ће се све наћи на оптужницама? 

Овај суд ће судити по оптужницама за кривична дјела ратних злочина која су извршена на КиМ од 1998 до 2000. године.

Ко ће се све наћи на оптужницима, за сада може само да се нагађа.

Специјализована вијећа и Специјализовано тужилаштво имају надлежност над злочинима против човјечности, ратним злочинима и другим кривичним дјелима према косовским законима у вези са наводима из Извјештаја Парламентарне скупштине Савјета Европе од 7. јануара 2011. године.

Након овог Извјештаја, у септембру 2011, Европска унија је одлучила да оснује Специјални истражни тим (СИТФ) за спровођење независне истраге о наводима из Извјештаја, као и о евентуалним другим кривичним дјелима повезаним са њима.

У љето 2014. СИТФ је објавио да су докази прибављени током истраге довољни за подизање оптужнице, али је за обраду тих навода било неопходно оснивање одговарајуће установе која би водила судске поступке.

Скупштина Косова усвојила је 2014. Уставни амандман и Закон о Специјализованим веијћима и Специјализованом тужилаштву која ће у складу са тим функционисати по косовском законодавству, као и међународном обичајном праву, као и са међународним правом из области људских права.

Канцеларија специјалног тужиоца формирана је у децембру 2016. године, и од тада се чека подношење првих оптужница, а суд је почео са својим радом у јулу ове године.

Ове двије институције имају надлежност за процесуирање грађана Косова/Савезне Републике Југославије (СРЈ), односно лица која су оптужена да су извршила кривична дјела над грађанима Косова/СРЈ.

Извор: РТС