X

За ваш уређај је
доступна апликација

latinica  ћирилица
донаторско
05/12/2017 |  16:00 ⇒ 16:17 | Аутор: РТРС | Коментара: 0

Приједлог ЕУ - Србија чланица до 2025. године

У нацрту стратегије за проширење ЕУ, Европска комисија предвиђа да би Србија могла да постане чланица ЕУ до 2025. године, а да претходно треба да затвори сва преговарачка поглавља до 2023. и постигне споразум о нормализацији са Приштином до краја 2019, пренијели су РТС-у извори упућени у садржај нацрта.
 - Фото: РТС
Фото: РТС

Нацрт стратегије за приступање Србије и других земаља Балкана Европској унији, која ће у коначном облику бити усвојена у фебруару, наводи послове који стоје и пред Србијом и пред ЕУ, као и временске рокове у којима они треба да буду обављени да би чланство било могуће до 2025, наводе упућени извори.

Према садашњем нацрту, сва преговарачка поглавља требало би да буду отворена и затворена до 2023. године, како би улазак Србије био могућ 2025. године, имајући у виду дуг процес ратификације приступног споразума у Европском парламенту и парламентима земаља чланица.

У Нацрту стратегије наводи се и крај 2019. године као рок за постизање обавезујућег споразума о нормализацији између Београда и Приштине, што је један од кључних услова за чланство у ЕУ.

Овакав ток догађаја већ је наговијестила и висока представница ЕУ Федерика Могерини, најављујући више пута "квалитативни помак" у дијалогу Београда и Приштине за сљедећу годину, односно до краја мандата садашње Европске комисије, који истиче у новембру 2019.

Стратегија ће бити нека врста мапе пута до чланства, чини га конкретнијим и опипљивијим, али без гаранција и аутоматизма у пријему земаља кандидата, ако оне не буде спремне за чланство у предвиђеним роковима, кажу за РТС извори у Бриселу и наглашавају да је, имајући у виду досадашњи темпо преговора, 2023. година више него амбициозан рок за отварање и затварање свих преговарачких поглавља.

Осим спремности кандидата, проблем за стратегију може бити одсуство подршке земаља чланица.

Помињање датума од стране Европске комисије дошло је као потпуно изненађење и многе земље, укључујући и оне највеће и најутицајније, нису задовољне што о томе нису консултоване унапријед. Неке земље чланице сматрају да је било какво фиксирање рокова контрапродуктивно, већ да поруке Брисела треба да се односе прије свега на критеријуме које земље кандидати треба да испуне.

"Стратегија о проширењу требало би да послужи и за обнављање консензуса о пријему Балканских земаља у ЕУ, јер је званично обећање чланства дато још 2003. на самиту у Солуну и многи у земљама чланицама нису сигурни колико је заправо оно још на снази", кажу дипломатски извори.

Прва половина 2018. биће врло значајна у том погледу за Србију и Балкан: Бугарска као предсједавајућа ЕУ у овом периоду истиче интеграцију Западног Балкана као свој приоритет, а послије објављивањa стратегије у фебруару услиједиће и годишњи извјештаји ЕК о напретку за све земље региона у априлу.

У мају у Софији биће одржан заједнички самит лидера Балкана и ЕУ, а у јуну у Бриселу на самиту ЕУ доносиће се закључци и коннкретне одлуке о сљедећим корацима у процесу проширења.

- Очекујем да ће стратегија указати на пут којим земље кандидати треба да иду ка чланству ка ЕУ, али нагласити и шта ЕУ институције и земље чланице треба да ураде као подршку партнерима и пријатељима на Западном Балкану, каже за РТС извјестилац за Србију Дејвид Макалистер.

Све земље Балкана имају ЕУ перспективу, али предсједник Јункер је поменуо Србију и Црну Гору јер су двије водеће земље у процесу, већ воде преговоре, и није изненађење ако кажем да очекујем отварање нових поглавља са Србијом прије краја године, изјавио је Макалистер.

Шеф делегације ЕП за Србију Едуард Кукан у изјави за РТС оцијенио је да је Жан Клод Јункер "храбар политичар, јер је давање временских рокова врло ризично".

Кукан наглашава да је то сада званичан став Европске комисије, који земље кандидати морају да схвате врло озбиљно и обаве своје дио посла на испуњавању критеријума, како шанса не би била пропуштена.

И Тања Фајон, посланица европских социјалиста, каже да ће бити лоше ако обећање не буде испуњено јер партнери на Балкану неће бити на вријеме спремни, али да је стратегија "покушај да се пошаље охрабрење земљама како би обавиле свој дио посла, не само за Србију и Црну Гору, већ и да друге земље региона уђу у процес преговора и испуњавања обавеза".

Извор: РТС