Уставни суд БиХ: Српска није одговорна за рушење 18 џамија у Херцеговини
Врховни суд Републике Српске донио је ту одлуку 23. октобра 2014. године и тиме потврдио одлуке нижих судова. Идентичну одлуку претходно су донијели Виши привредни суд у Бањалуци 23. фебруара 2012. и Окружни привредни суд у Требињу 30. јуна 2011. године.
На те пресуде жалио се мостарски Меџлис Исламске заједнице и на крају поднио апелацију Уставном суду БиХ, који је оцијенио да је она неоснована.
Регистрар Уставног суда БиХ Звонко Мијан подсјећа да је Меџлис поднио тужбу против Републике Српске и БиХ за исплату материјалне штете због рушења тих вјерских објеката у току рата.
"Ради се о рушењу џамија у Невесињу и још неким херцеговачким мјестима. Тражена је накнада штете, а редовни судови су одлучили да је тужбени захтјев застарио. Незадовољан таквом одлуком, апелант се обратио Уставном суду, али је апелација одбијена. Афирмисан је став редовних судова који се ослања и на стандарде Европског суда за људска права када је ријеч о институту застаре и о Закону о облигационим односима", каже Мијан.
И пресудом Врховног суда Српске из фебруара 2012. године Правобранилаштво је добило спор вриједан 64,7 милиона марака против Исламске заједнице у БиХ која је тужила Српску и град Бањалуку за накнаду штете за порушене вјерске објекте током 1993. године. Основни суд у Бањалуци пресудом од 20. фебруара 2009. године обавезао је Републику Српску и град Бањалуку да исплати Исламској заједници у БиХ 64,7 милиона марака због рушења 16 џамија у Бањалуци током 1993. године. На ту пресуду Правобранилаштво је уложило жалбу коју је Окружни суд у Бањалуци уважио 30. септембра 2009. године, преиначио пресуду Основног суда и тиме одбио тужбени захтјев Исламске заједнице. Потом је поднесен захтјев за ревизију у Врховном суду Српске, али је то тај суд одбио.
Бивши правобранилац, Слободан Радуљ, каже да је одлука Уставног суда БиХ у вези са захтјевом за накнаду штете због рушења 18 џамија у Херцеговини и ранија за Бањалуку потврдила да Српска не може бити проглашена одговорном у тим случајевима.
"Осим застарјелости, треба имати у виду и Закон о облигационим односима, а у таквим случајевима одговорна је држава БиХ, а не ентитет Република Српска", рекао је Радуљ.
Извор: Глас Српске