X

За ваш уређај је
доступна апликација

latinica  ћирилица
донаторско
02/12/2017 |  15:20 | Аутор: РТРС | Коментара: 0

Брамерц: Злочини у Олуји историјска чињеница коју Хрватска радо негира

Хашки тужилац Серж Брамерц рекао је за љубљанско "Дело" да тај суд није политичка установа и да се није судило народима већ оптуженима за тешке ратне злочине.
Серж Брамерц - Фото: СРНА
Серж БрамерцФото: СРНА

Он је истакао да осуђени починитељи злочина нису војници који су се борили за домовину, своја села или породице.

"Они су заповједници који су убијали ратне заробљенике заштићене Женевском конвецијом. Нема ништа херојског у спаљивању села, исељавању људи из њихових домова или подстицању војника на масовно полно насиље", рекао је Брамерц.

Он је истакао и да је пресуда Ратка Младићу пресуда њему и само њему, а не пресуда народу.

"Врло је важно да заједница из које је починитељ разумије да ми то знамо да разликујемо. Треба истицати како осуђеници у Хагу нису хероји, него они који се лажно представљају као бранитељи свог народа, а заправо су искористили и издали његово повјерење за своје личне и политичке интересе", навео је Брамерц.

Према његовим ријечима, потребно је да се од починитеља злочина ограде политичари и да не користе националистичку реторику, чиме оживљавају тамне духове из деведесетих година, те додао да је важно дјеловање невладиних организација.

"Такав примјер је једно удружење младих из Хрватске које се отвореним писмом извинило припадницима српског народа за злочине почињене у Олуји. То је историјска чињеница коју хрватска страна радо негира", истакао је Брамерц.

Како је навео, многи ратни злочинци су иначе "нормални људи који у ратним околностима измакну контроли и раде ствари које би у нормалним околностима биле незамисливе".

Подсјетимо, за злочине почињене од 1991. до 1995. године на територији Републике Хрватске, Тужилаштво Хашког суда подигло је 12 оптужница против укупно 18 политичких, војних и полицијских службеника бивше Југославије, Србије и Хрватске.

Генералима Анти Готовини, Ивану Чермаку и Младену Маркачу судило се за злочине над крајишким Србима почињеним током и након операције "Олуја" у љето 1995. године.

У првостепеном поступку, генерали Готовина и Маркач једногласно су проглашени кривим и осуђени на 24 односно 18 година затвора, док је генерал Чермак ослобођен. Суд је утврдио да је постојао удружени злочиначки подухват, у коме су учествовала двојица генерала, а на чијем челу је био Фрањо Туђман.

Међутим, Жалбено вијеће је генерале ослободило тијесном већином гласова. Ослобађајућа одлука била је донијета на основу другачијег тумачења изведених доказа.

Жалбено вијеће је прво укинуло дио пресуде за противправно и неселективно гранатирање Книна, Бенковца, Грачаца и Обровца, што је био основ да кључни елементи првостепене пресуде одлуке у воду.

Пресуда за Олују сматра се једном од најконтроверзнијих у хашком трибуналу, јер су на основу истих доказа претресно и Жалбено вијеће дошли до супротних закључака. Додатну контроверзу унијело прегласавање унутар Жалбеног вијећа у односу 3:2 у корист ослобађајуће пресуде, а остао је забиљежен и неуобичајено оштар тон судија Кармела Ађуса и Аугустина Покара, који су се успротивили ослобађању хрватских генерала.

Извор: Б92, Агенције