latinica  ћирилица
02/12/2017 |  12:49 | Аутор: РТРС

Ових девет знакова указују на анксиозност

Анксиозност је врло често таква да ју је тешко игнорисати, али неки људи могу да се осјећају врло лоше, а да уопште нису свјесни о чему се ради. Свако промјене менталног стања доживљава другачије, али постоје бројни први знаци које људи игноришу.
Илустрација (Фото: Thinkstock) -
Илустрација (Фото: Thinkstock)

Тачно препознавање ових симптома може да помогне у дијагнози тјескобних осјећања, што води и ка откривању коријена проблема. Инцијални симптоми су психолошки, уз неке промјене на тијелу. Убрзано дисање, бржи откуцаји срца и напетост мишића, све су то физички симптоми који се често игноришу и које не повезујемо са психом, а заправо би требало.

Један од најчешћих првих симптома анксиозности јесте забринутост или негативно размишљање о будућности. Често мислимо о стварима које би могле да крену по злу. Није необично да се ово не сматра анксиозношћу већ као реалност.

Ево још неких симптома који могу да укажу на прве знаке тјескобе и због којих би требало потражити стручну помоћ, прије него што се анскиозност још више развије.

1. Ноћне море

Ако се ноћу вртите и будите из кошмарних снова, можда сте анксиозни. Наши снови могу да буду мјесто гдје се приказују мисли и осјећања које избјегавамо током дана. Ноћне море када сањамо како падамо, како нас неко прогања или смо у клопци, уобичајене су за анксиозност.

2. Претјерано планирање

Анксиозност не воли несигурност, па је један начин на који се људи несвјесно боре јесте претјерано планирање. Осјећају се нелагодно ако нису све испланирали, или немају контролу. Ово помаже на краће стазе, али нас спречава да заиста управљамо оним што нам се догађа.

3. Растројеност

Тјескоба може да нас учини заборавнима и растројенима. Она нас тјера да се фокусирамо на оно што је реално за њу, тј. на страхове. Резултат је да нам постане тешко да се концентришемо на тренутки разговор, да заборављамо детаље и сл.

4. Осјећање кривице

Анксиозност и депресија врло су блиске и имају коријен у осјећању стида. Често чујемо унутрашњи глас који каже да нисмо довољно добри и да не испуњавамо очекивања. Одговор је кривица, или стид, а многи од нас прво препознаје кривицу прије него осјећај срамоте.

5. Болови у врату или леђима

То може да буде знак менталног стреса, због којег смо напети. Чини нам се да у леђима носимо тежак терет, и не разумијемо зашто.

6. Опсједнутост детаљима

Врло често се анксиозни људи опсједну тривијалностима. Како немају контролу над важним стварима у животу, њихов мозак се пребацује на неважне ствари, како би преузео контролу тамо гдје може. То се манифестује компулсивношћу, претјераном организацијом, наметањем распореда и избирљивошћу.

7. Раздражљивост

Тјескоба утиче на односе са људима јер нас хормон стреса тјера до саме ивице. Тада нам све смета више него иначе. Ако не разумијемо како се осјећамо изнутра, то нас наводи да будемо раздражљиви према другима.

8. Промјене у апетиту

Неки људи имају потребу да једу одређену храну док други имају потпуну аверзију према храни. Хормон стреса мијења апетит. Кортизол изазива жељу за слатким, па се често преједамо да бисмо уравнотежили хормоне. Интензивни стрес убија апетит. Анксиозност активира симпатетички нервни систем који скреће крв и енергију из пробавног тракта у екстремитете. Ако све то траје предуго, то троши наше тијело и ремети рад пробавног тракта.

9. Умор

Тијело није створено тако да подноси континуирани стрес, па се то манифестује исцрпољеношћу. Тијело све покушава да компензује смирујући нас и тјерајући нас да спавамо. Боримо ли се против тога кофеином, недовољним спавањем и сталном активношћу, завршићемо тако што ћемо потрошити сву унутрашњу снагу. Ако су хормони изван равнотеже, у стању смо сталне исцрпљености и не можемо да спавамо ноћу. И ту је зачарани круг.

Извор: Б92