Идентификација несталих -проблем замјене посмртних остатака (ВИДЕО)
Наиме, након процеса ревизије мртвачница и спомен костурница, око двије хиљаде сетова посмртних остатака није добило идентитет. Сумњају да је то разултат грешака у ранијим процесима идентификације.
Када мешетарење људским костима и манипулације новцем, на површину испливају; етика, хуманост, закони...све потоне и дубље од дна! Годинама су за чување посмртних остатака у мртвачницама издвајани милиони марака, док су породице безуспјешно трагале за несталим сродницима.
Четири дуге године трајала је "ревизија" у 12 бх костурница и мртвачница. И опет су трошени енормни новци. Од 3.500 ревидираних сетова, идентификовано је тек 115 особа.
За 948 ДНК методом већ идентификованих лица, пронађени су дијелови скелета. И биће извршено њихово досахрањивање. Но спорним је остало још око 2.000 сетова посмртних остатака. За 300, оправдана је сумња, да уопште нису из мандата Института за нестала лица. А остатак или већи дио да су продукт грешака већ извршених идентификација.
Одлазећа Међународна комисија за нестале која је претходних година имала монопол над ДНК анализом, а сада своје сједиште и лабораторију премјешта у Хаг, властите грешке одбацују и немушто кривицу пребацује на идентификације вршене прије њих, класичном методом.
- Претпоставка јесте да прије 2001. године тих 8.000 лица који су идентификовани традиционалном методом да је могуће да је дошло до одређених замјена идентитета, каже Самира Крехић замјеница шефа програма ИЦПМ за Балкан.
Хтјела би одлазећа Комисија и партнери им из Института, да породице које су сроднике идентификовале методом препознавања или у идентификацију сумњају, поново узоркују крв. Да се иста, када поново лабораторију оспособе, анализира у Хагу. Хтјели би и новац, поново.
Разумијевања за мешетарење код породица одавно је понестало. Милан Мандић подсјећа на бројне примјере у којима су директно били укључени ИЦМП и Институт под директорском палицом вјечног Амора Машовића. На случај Авде Палића чији су остаци, осам година ДНК анализу "чекали" у мртвачници у Високом, док је међународна заједница уцјењивала Српску и њене званичнике. Подсјећа на случај Милић Хамде Ахмеда, када су "стучњаци" управо ИЦМП исти идентитет додијелили за чак три комплетна тијела. Подсјећа на реексхумације по Комплексу у Поточарима, када су наново прекопавана чак и тијела сахрањена као комплетна. Подсјећа и тврди, мешетарења је било и приликом скоре ревизије мртвачница.
- Конкретно Костурница у Горажду, они извршили ревизију – други дан нађу се три нове вреће – нико не зна ко их је унио. Јел то ревизија? - пита Мандић.
И не само то! Ни инструкција Тужилаштва БиХ као јединог налогодавца ревизије није испоштована. У Центру за истраживање рата и тражење несталих лица Републике Српске, чији су представници, на властито инсистирање и накнадно одобрење Тужилаштва, ревизији присуствовали, казују како је под притиском управо ИЦМП-ија вршена само антрополошка обрада посмртних остатака. Иста она која је већ једном рађена, бар у спомен костурницама у Српској.
- Издавана је наредба само за антрополошку обраду, а то је само један мали сегмент онога шта се требало постићи инструкцијом. Ми само тражимо да то буде по инструкцији Тужилаштва БиХ, поручује Милорад Којић, директор Центра за истраживање рата и тражење несталих лица Републике Српске.
Шта је онда намјера заговорника поновног узимања крвних узорака? Да ли само "извлачење" додатних средстава из буџета БиХ и од донатора? С истим коначним циљем, одуговлачење процеса наложене ревизије? Или диоба сетова посмртних остатака на више тзв. случајева, како би се, под плаштом "чувања" финансирала "комунална дјелатност" предузећа или тзв. Комеморативних центара у Федерацији. Јер примјера ради само Центар у Тузли, симптоматично увијек потражује онолико новца колико је за те намјене у Институту резервисано. И до сада је по том основу, исти тај Центар инкасирао енормних 5,5 милиона марака.
- Ниједна породица сарајевско-романијске регије неће дати крв. Ја сумњам, чак и тврдим да су посмртни остаци мог оца преко лабораторије у Тузли завршили у неком мезарју на простору БиХ - напомиње Мандић.
И како год, агонија породица још око 8.000 несталих се наставља. Док ревизији склони ревизионисти истине троше и вријеме и новце! Попут Амора и других Машовића обустављају чак и започете ексхумације српских жртава и “његују” параинституте. Бар толико би требали да знају, они који интересе жртава у Сарајеву заступају.