Прва промоција "Олујног бедема" у Српској (ВИДЕО)
"Олујни бедем" је наставак изузетно популарног романа "Дуге ноћи и црне заставе", а оба дјела говоре о историјским приликама у средњовјековној Србији подијељеној на више малих државица и биткама са Османлијама у 14. вијеку, које су претходиле Косовском боју.
На основу шкртих историјских података, а више из митова и легенди, Стојиљковић у најновијем роману склапа причу о српским витезовима, њиховом господару Лазару Хребељановићу и боју на Плочнику 1386. године, пред пад Ниша у којем је српска војска поразила Турке.
Стојикљовић каже да је српска историја богата митовима као код мало ког народа.
- Нажалост, многи историјски извори су уништени јер су наши непријатељи настојали да нам униште памћење. Стратегија Османлија је била да се пале манастири, а у манастирима су били похрањени летописи, пергаменти, историјски подаци. Нијемци су бомбардовали Народну библиотеку Србије 6. априла 1941. Чак је и бугарска војска када је улазила у Ниш и Топлицу потпуно уништавала архиве, рекао је овај књижевник из Ниша.
Стојиљковић објашњава да се на основу историјских извора зна само да се битка на Плочнику десила, да су се сукобили Лазар и Мурат и да су Срби побиједили, те да постоји чувена легенда да је Милош Обилић рањен у тој бици.
- Када писац пише о таквом догађају мора да ради реконструкцију, да се сналази, а ја сам, срећом, имао и два стручна консултанта из Историјског института у Београду, па ми је писање "Олујног бедема" било много лакше. Код куће посједујем огромну библиотеку и стално је допуњавам различитим изворима, антикварним књигама писаним између два свјетска рата и на тој основи градим причу, рекао је Стојиљковић, који је учествовао и у писању сценарија за телевизијску серију "Сенке над Балканом".
О "Олујном бедему" на синоћњој промоцији у фочанском Градском позоришту говорио је и професор српске књижевности на Филозофском факултету у Нишу Горан Максимовић који је истакао да су историјски романи данас ријеткост код српских писаца.
За ново Стојиљковићево дјело, које је назвао легендарно-историјским романом, рекао је да је аутор на вјешт начин спојио документарни и легендарни историзам епске пјесме, свему додајући трећу димензију - сопствени литерарни имагинарни историзам.
- Обликовао је два паралелна заплета - један је историјско-ратнички, а други љубавни, јер осим бојева у роману имате и једну лијепу љубавну причу између витеза Милана Топлице и Достане, дјевојке са нишког двора. Укључен је низ стварних и измишљених јунака који су у имиганацији Дејана Стојиљковића постали литерарне громаде које нуде важне идеје, а најважнија је - да ли један народ има право да се бори за слободу и колика је цијена када изгубите ту слободу, рекао је Максимовић.
Он је оцијенио да роман "Олујни бедем", за који је рекао да се чита у једном даху због изузетно упечатљивих и живописних приказа борбе, поручује да нико нема право да се поиграва са својом слободом и да нико нема право, када је изгуби, да престане да се бори за ту слободу.
Промоцију "Олујног бедема" организовали су Музеј Старе Херцеговине и фочански Центар за културу и информисање.
Дејан Стојиљковић, прозни и драмски писац, филмски и стрип-сценариста, рођен је у Нишу 1976. године. До сада је објавио романе "Константиново раскршће", "Дуге ноћи и црне заставе", "Знамење анђела", "Каинов ожиљак" /у четири руке, са Владимиром Кецмановићем/ и "Олујни бедем", као и прозне збирке "Лева страна друма", "Low Life" и "Кишни пси".
Извор: СРНА