"Ситнице" које откривају и највјештијег лажова
Понашање човјека који лаже и онога ко говори истину се разликује, као и боја гласа, оно што изговара итд. Много је лакше разоткрити просјечног лажљивца док је код оних "покерског лица" то мало теже, али није немогуће.
Желите ли да ухватите некога у лажи, онда треба да пажњу обратите на ове ствари:
Тон гласа - биће другачији него иначе. У већини случајева се ономе ко изговори лаж тон гласа повиси, ријетко је дубљи. Али у сваком случају није исти као код човјека који говори истину.
Уздржаност - лажљивац често користи ријечи попут "ја мислим", "вјерујем", "по мом сазнању" или "нека врста". На тај начин покушавају да што већи дио измишљене приче држе нејасним.
Оклијевање - након што му се постави питање, ономе ко не говори истину требаће неколико тренутака да смисли одговор.
Ублажавање - користиће "мекши језик" односно покушаће ублажити саму тежину лажи. На примјер, умјесто да каже "Нисам украо торбу", рећи ће "Нисам узео торбу".
Негативне емоције - лажљивац ће изговарати ријечи као што су "мржња", "испразно" и "тужно", а на тај начин подсвјесно исказују своју кривицу.
Хрпа информација - да би жртву увјерио у своју лаж, лажљивац ће измишљотину допуњавати разним измишљеним детаљима, на примјер о томе шта се догодило.
Неутралност - избјегаваће замјенице "ја" или "ми" као да немају везе са оним што се догађа ни с људима који су у то уплетени.
Мијешање ситних детаља - људи који говоре истину имају јасну слику о томе што се догодило, али лажљивци немају и лако се погубе у ситним детаљима своје измишљене приче. Кажу једно, а потом нешто сасвим друго јер се не сјећају шта су први пут рекли.
Лаж је могуће препознати и по још неким стварима
Помакне ли неко нагло главу након постављеног питања, као да се трзнуо, врло је могуће да је нешто слагао. У тренутку изговарања лажи дисање се мијења и постаје дубоко јер срце брже куца и тијелу недостаје кисеоника. Неприродно мировање - држање као кип, такође, открива да неко лаже јер то показује како није опуштен.
Додиривање носа или уста још је један знак да неко могуће заобилази истину, као и премјештање с ноге на ногу, али то може да значи и да се неко досађује (што опет може бити врста лагања јер се претвара да га нешто занима, а није тако). И зурење некоме у очи без трептања може да разоткрије окорјелог лажљивца док аматери избјегавају да погледају онога коме лажу у очи.
Извор: Спутњик/24 сата