Срби у Книну као да нису постојали
Док се до детаља описује историја града од десетог вијека до данас, вјешто је избачено све оно што подсјећа на важан допринос Срба у Книну, а поименично се уопште не наводе славни Книњани српске националности. За ауторе брошуре која ће у Книну бити понуђена туристима, сам град има искључиво важност као сједиште хрватских краљева.
И многи данас познати становници града српске националности упозоравају на ове недостатке, али се приређивачи ограђују и најављују да ће неке "могуће грешке" бити исправљене у наредним издањима. За почетак би брошура требало да буде одштампана у 2.000 примјерака.
Нису наведени ни подаци о броју Срба у Книну. Прве ратне године 1991. у Книну је живјело 9.867 Срба и 1.660 Хрвата, док је 2001. године остало тек 1.269 Срба и 9.546 Хрвата. Нема ни ријечи о томе како су Срби почели да живе у тим крајевима још у предтурском времену, када су и настала три манастира - Крупа, Крка и Драговић. Из тог времена су и многи српски храмови, а Срби су дали незамјењив допринос у развоју цијелог краја око Книна, као и цијеле Далмације.
Све је то историја коју није могуће фалсификовати, нити заборавити, али је у брошури о Книну напросто нема. Српска црква која се налази у главној книнској улици као да не постоји и није уопште наведена.
Градоначелник Книна Марко Јелић, који је и сам покренуо процесе да се релаксира ситуација у Книну, увидио је грешке из брошуре и најавио да ће оне ускоро бити исправљене.
Извор: Вечерње новости