Уједињена Српска: Иницијатива за измјену Породичног закона Српске (ВИДЕО)
Уједињена Српска покренуће иницијативу за измјену Породичног закона Републике Српске која се односи на статусно одређење шта је то самохрани родитељ, најавила је потпредсједник те странке Наталија Тривић.
Чланом 192. Кривичног законика Републике Српске ("Службени гласник РС", број 64/17) предвиђена је кривична одговорност за избјегавање обавезе плаћања алиментације, а судови код развода брака доносе пресуде о плаћању алиментације. У реалности, не примјењује се извршење судске пресуде плаћања алиментације нити казнене мјере за неизвршавање обавезе дефинисане наведеним законом. Самохрани родитељ и дјеца су непоступањем по судским извршењима, а у складу са Кривичним законом Републике Српске, оштећени. Потребно је наћи модел да се Окружно тужилаштво, које поступа по кривичној пријави, анимира на спровођење постојећег закона.
Недовољно уређени законски оквири, стигматизација у друштву, емотивни и организацијски изазови само су неки од проблема са којима се свакодневно сусрећу самохрани родитељи. Проблеми финансијске природе као и наплата алиментације налазе се на врху те листе.
Обавезно издржавање дјетета регулисано је Породичним законом Републике Српске ("Службени гласник РС", бр. 54/02, 41/08 и 63/14) који каже да су родитељи дужни да издржавају млдб. дјецу и да искористе све своје могућности и потенцијале да остваре приход и издржавају дјецу.
Чланом 192. Кривичног законика Републике Српске ("Службени гласник РС", број 64/17) предвиђена је кривична одговорност за избјегавање те обавезе, а судови код развода брака доносе пресуде о плаћању алиментације.
Ипак, искуства показују да се у 80 посто случајева та обавеза не извршава, избјегава се, а судском пресудом је обавезујуће плаћање доприноса за издржавање дјетета односно алиментација.
У Републици Српској дефиниција самохраног родитеља је такођер непотпуна, јер у Породичном закону Републике Српске, чл. 79, пише да је самохрани родитељ онај који самостално врши родитељско право над дјететом, а чији је други родитељ умро или није познат.
С тим у вези можемо закључити да Закон препознаје самосталног родитеља само у случају да је партнер/ка умро/ла или је, рецимо, на служењу затворске казне, док то исто не препознаје у случајевима развода, када други родитељ не врши своју родитељску дужност попут, на примјер, плаћања алиментације.
Чињеница да један родитељ није запослен и да нема редовне мјесечне приходе не би смио да утиче на одређивање обавезе издржавања, међутим, пракса показује да најчешће очеви избјегавају плаћање јер многи од њих обавезу плаћања и издржавања дјетета тумаче као давање новца мајци, сматрајући да плаћањем таквог издражавања дјетета издржавају и мајку.
Кривично дјело избјегавања давања издржавања се може посматрати као економско насиље усмјерено против чланова породице, које нарочито погађа жене и малољетну дјецу, односно дјецу која се редовно школују и послије навршене 18. године живота, будући да жене у великом броју случајева преузимају обавезу бриге и старања за дјецу након прекида заједнице живота, развода или у случају самохраног родитељства.
У неким ситуацијама долази и до кривичних пријава, а закон наводи да "онај ко не плаћа алиментацију може да се осуди на казну затвора у Републици Српској двије године, а у ФБиХ три године или да се условно осуди", међутим, у БиХ до сада не постоји ниједна казна затвора, што је кривица суда.
Разведени самохрани родитељи и њихова дјеца су све бројнији у популацији Српске које Породични закон не препознаје као рањиву категорију, док је избјегавање плаћања алиментације и даље проблем без рјешења , истакли су Уједињеној Српској.
М.Благојевић/РТРС