latinica  ћирилица
11/11/2017 |  10:31 | Аутор: РТРС

Сјећање на Достојевског: Фројд у тијелу кнеза Мишкина

Фаталиста, као и његови ликови, Достојевски је био слаб на коцку и често је упадао у велике новчане проблеме о којима је и писао /"Коцкар"/. Будући да је, притиснут дуговима, радио брзо и много, у многим ситуацијама имао је проблема са испуњавањем рокова
Фјодор Михаилович Достојевски - Фото: илустрација
Фјодор Михаилович ДостојевскиФото: илустрација

На данашњи дан 1821. године у Санкт Петербургу је рођен Фјодор Михајлович Достојевски, један од највећих руских и свјетских књижевника свих времена који је најбоље писао под притиском коцкарских дугова, као и његов француски колега, чувени Оноре де Балзак.

Достојевски је геније и "мрачњак" - тврде књижевни критичари, али и љекари, који често забрањују пацијентима да читају нека његова дјела због могућности да "подстакну депресију".

Фјодор Михајлович Достојевски је током робије у Сибиру, на коју је послат у младости због идеолошких увјерења, оболио од епилепсије, од које болује и кнез Мишкин у чувеном роману "Идиот", који је романсирана поема о
/не/могућности доброте и искрености у реалном свијету.

Достојевски је сјајан наратор, један од највећих филозофа међу писцима и творац најупечатљивијих ликова књижевности, међу којима - Родиона Раскољникова, Настасје Филиповне, кнеза Мишкина и браће Карамазових.

Фаталиста, као и његови ликови, Достојевски је био слаб на коцку и често је упадао у велике новчане проблеме о којима је и писао /"Коцкар"/.

Будући да је, притиснут дуговима, радио брзо и много, у многим ситуацијама имао је проблема са испуњавањем рокова.

Када је писао "Злочин и казну" страховао је да неће стићи да на вријеме заврши роман и да неће добити хонорар.

Пријатељи писци понудили су му да свако од њих напише по једно поглавље, а да он на крају само све усклади. Достојевски је то одбио, рекавши да никад не би властитим именом потписао туђи рад.

Осим коцке, Достојевски је временом почео да заборавља ствари, што је била посљедица епилепсије и, што је најгоре, чак и заплете сопствених романа.

Једном приликом супруга му је препричавала радњу "Понижених и увријеђених", а он је потпуно спонтано признао да не зна о чему она говори.

Међутим, врло брзо је обећао да ће роман прочитати што прије.

У животу Достојевског жене су играле значајну улогу. Заљубио се у Марију Дмитровну Исајеву и оженио се њом, удовицом са дјететом, и то док је још био политички осуђеник на робији без икакве јасне перспективе.

Неке Маријине црте уписане су у лик Катарине Ивановне.

Друга му је супруга била Ана Григоријевна, која је била 25 година млађа од њега. Са трећом супругом, Аном Сњиткином, Достојевски се упознао послије авантуре са Аполонаријом Сусловом.

Сњиткина му је родила четворо дјеце и створила породичну атмосферу повољну за писање.

Достојевски је умро 1881. године од посљедица крварења изазваног епилептичним нападом.

Према извјештајима полиције, на посљедњи испраћај дошло је око 100.000 људи, махом студената, а погреб се на крају претворио у демонстрације против монархије.

Најпознатија дјела Достојевског су: "Злочин и казна", "Браћа Карамазови", "Идиот", "Биједни људи", "Понижени и увријеђени", "Коцкар", "Двојник" и "Бијеле ноћи".

Међу Русима, али и, иначе, међу читаоцима и књижевним критичарима у свијету траје вјечито ривалство на тему - кога више воле да читају - Толстоја или Достојевског.

За Фјодора Михајловича Достојевског се обично каже да је тежак и да залази у најдубља психолошка стања ликова. Многи га називају и књижевним Сигмундом Фројдом.

Извор: Срна