latinica  ћирилица
13/10/2017 |  19:25 ⇒ 19:35 | Аутор: РТРС

Андрић и Његош дијелили идеје о човјечности, свјетлости и мостовима

Професор Светлана Шеатовић са Института за књижевност и уметност из Београда представила је вечерас у Андрићграду књигу професора Јована Делића "Вечна присутност Његоша", наглашавајући да су Иво Андрић и Његош дијелили идеје о човјечности, свјетлости, одрастању и мостовима.
Андрићград: "Вечна присутност Његоша" - Фото: СРНА
Андрићград: "Вечна присутност Његоша"Фото: СРНА

"Вечна присутност Његошева" прва је књига у едицији Андрићеве библиотеке чији је главни и одговорни уредник Емир Кустурица, а уредник професор Александра Вранеш.

- Некада се говорило о девет, а овде је ријеч о 10 Андрићевих текстова о Његошу. Веома је значајно то што се на почетку тих текстова налази приповијетка "Тренутак у Топлој" коју професор Делић истиче као одређену врсту сублимације Андрићевог и Његошевог веома блиског односа према феномену свјетлости и соларним мотивима, према процесу одрастања - рекла је Шеатовићева.

Она је додала да се у књизи налазе и приче "Вечна присутност Његошева", "Његошева човечност", "Светлост Његошевог дела", "Његош као трагични јунак косовске мисли", "Нешто о Његошу као писцу", "Над Његошевом преписком", "Његошев однос према култури", "Његош у Италији" и "Љуба Ненадовић о Његошу у Италији".

Други дио књиге представљају три Делићеве студије. Говорећи о првој студији, Шеатовићева истиче Његошеву свјетлосну симболику која се појављује од "Луче микрокозме", од проблема двојства у човјеку до питања односа овог и оног свијета, неба и земље...

Према њеним ријечима, друга студија говори о три вјечна традицијска стуба - Његош, Вук, Андрић, чиме Делић указује на поријекло основне идеје идентитета самог Андрићевог дјела у којем је повучена јасна линија између Његоша и Вука, али и Андрића као насљедника или, како сам Андрић каже, између "Његошеве мисли и Вуковског језика".

У трећој студији, посвећеној Андрићу и Првом свјетском рату, анализира се "како видјети свијет, бити културан, а остати свој".

- Ово су три заиста драгоцјене студије професора Делића о односу Његоша и Андрића, те Вука. Три су и повода за ову књигу - 125 година од рођења Иве Андрића, 170 година од штампања Његошевог "Горског вијенца" и 100 година од пробоја Солунског фронта у Првом свјетском рату - рекла је Шеатовићева.

Она је истакла да Андрић и Његош имају заједничку визију борбе за човјечност, свјетлост, хармонију, а њихова заједничка и универзална идеја су и мостови, као и тема двојства.

Научна конференција посвећена дјелу нашег нобеловца "Иво Андрић у нашем времену" завршава рад сутра, када је предвиђено да њени учесници посјете Андрићград, Андрићеву учионицу и мост Мехмед-паше Соколовића.

Андрић намјеравао да напише роман о Дубровнику

У Андрићевом институту у Андрићграду вечерас је промовисана књига дописног члана Српске академије наука и уметности Злате Бојовић "Андрић и Дубровник" о којој је говорио професор Филолошког факултета у Београду Бојан Ђорђевић, потврђујући да је Иво Андрић, највјероватније, имао намјеру да напише роман и о Дубровнику.

- Иво Андрић је имао неколико нацрта за роман или за дуже новеле о Дубровнику, о прошлости града из средњег вијека, и од тога је остало неколико приповедака. Андрић се дивио Дубровнику", рекао је Ђорђевић.

Он је навео да је Дубровник за Андрића био мјесто сусретања двије цивилизације - једне приморске, господске, рачунџијске, и друге која је стизала са горштачких простора, која је доносила "свјежу крв".

- Злата Бојовић конципирала је своју књигу тако да покаже Андрићев однос према средњевијековном граду, али и према великим Дубровчанима, прије свега према Руђеру Бошковићу - истакао је Ђорђевић.

Андрићград - "Андрић и Дубровник" (Фото: СРНА)

Он је нагласио да су посебна драгоцјеност ове књиге Андрићеви исписи из цитата дубровачких пјесника - Ивана Гундулића, Игњата Ђурђевића, Марина Држића, исписи из архива, или како је то сам Андрић волио да каже - његово пабирчење по разним изворима, без да зна за шта ће му то требати.

Руководилац Одјељења за књижевност у Андрићевом институту Александра Вранеш рекла је да је ово први пут да су у једној књизи обједињени сви текстови које је Андрић писао о Дубровнику.

- Ту се налазе и осврти на дубровачке теме из дисертације Иве Андрића, као и фрагменти његовог рукописа и преписке који нас воде ка закључку да је Андрић заправо имао намјеру да пише роман о Дубровнику и дубровачком животу. Ово је била прилика да се загледамо у ту Андрићеву намјеру и да уживамо у његовим дјелима - каже Вранешева.

Извор: СРНА