Неочекивано откриће о Мјесецу
Недуго потом, Мјесец је био активни свијет са тектонским кретањем и вулканским ерупцијама, од којих су неке створиле ријеке лаве дуге стотинама километара, показују базалтни кратери на сада хладном Земљином сателиту.
То није све- према новој студији, у том периоду вулканске активности, сасвим је могуће да је Мјесец имао атмосферу.
Истраживач Дебра Х. Нидхем из НАСА и Дејвид А. Кринг из Лунарног и планетарног института, проучавали су узорке камења са Мјесеца прикупљене током Аполло програма. Они кажу да су два нарочито активна периода - прије 3,8 и 3,5 милијарди година, развила релативно високу атмосферу у поређењу са данашњом, једва приметном.
- Овај рад потпуно мијења начин на који видимо Мјесец - од безваздушног чврстог тијела, до мјеста које има богатију атмосферу него Марс данас - рекао је Кринг.
Земља и Мјесец били су сасвим различита мјеста прије око три и по милијарде година. Мјесец је био три пута ближи него данас, што значи да је на небу изгледао три пута веће.
Научници су мјерили састав базалтних наслага из узорака које су прикупили астронаути Аполо 15 и Аполо 17 мисије. То им је уједно омогућило да испитају какви су гасови напуштали унутрашњост Мјесеца током тих врелих епоха у његовој историји.
Испоставило се да је током ерупција отпуштена и велика количина водене паре, која је највећим дијелом вјероватно изгубљена у свемиру, али је сасвим могуће да се један дио задржао на половима.
Ова открића имају значај и за наша сазнања о Земљи, јер је према неким претпоставкама, Мјесец некада био дио наше планете, који се одломио током јаког судара са неким другим небеским тијелом.
Геолошки материјал на Мјесецу нетакнут је милијардама година, што би могло да нам помогне да пронађемо одговоре на многа питања, између осталих и оно о поријеклу живота.
Извор: Б92