"Јавност да оцијени да ли је улазак у НАТО неопходан за БиХ"
Он је поводом јавног форума безбједности "Однос Републике Српске /БиХ/ према НАТО интеграцијама - јуче, данас, сутра" у изјави новинарима у Бањалуци подсјетио да је овај центар ушао у пројекат истраживања које се односи на НАТО бомбардовање Републике Српске, те да би с тим у вези до краја године требало да буде објављена и публикација.
"Она ће се аргументовано бавити бомбардовањем Републике Српске. Кориштена је сва расположива документација приликом њене израде, извори Министарства унутрашњих послова, снимци Радио-телевизије Републике Српске, те војни и други извори, а обављени су и интервјуи са непосредним учесницима тих несрећних и драматичних догађаја за српски народ", најавио је Нуждић.
Према његовим ријечима, бомбардовање је имало вишеструке посљедице - војне и цивилне жртве, рушени су цивилни објекти под изговором да се користе у војне сврхе, остала је огромна материјална вишемилионска штета, од које се Српска ни данас није опоравила, а дата је и огромна предност хрватским и бошњачким војним структурама које су искористиле овакав бруталан напад на Српску и окупирале њене дијелове.
Нуждић сматра да на референдуму треба одлучити о уласку БиХ у НАТО.
Предсједник подружнице Удружења ветерана служби безбједности Републике Српске Бањалука Неђо Влашки сматра да о питању уласка БиХ у НАТО не треба расписивати референдум.
"Ако бисмо ми у Републици Српској организовали сами референдум, он не би имао снагу, а на нивоу БиХ сваки референдум за нас био би негативан. Искуство референдума из 1992. године било нам је довољан показатељ", оцијенио је Влашки.
Он је рекао да би, уколико би се Удружење руководило само емотивним разлозима, било против уласка БиХ у НАТО, али да онда треба наћи начина како остати изван тих интеграција када је ријеч о колективној безбједности.
Влашки је рекао да је скуп организован да би се у Српској покренуо унутрашњи, јавни дијалог јер су многи дијалози вођени о теми уласка у НАТО били тајни, а резултати су се могли видјети у доношењу важних, многобројних одлука иза леђа народа.
"У процес одлучивања треба да се укључе млади, те академска и стручна јавност. Желимо покренути ширу расправу и на бази чињеница које је утврдио Центар за истраживање рата", навео је Влашки.
Он је поручио да би одговорни носиоци власти на основу анкета и истраживања, пратећи став Србије, требало да заузму став који ће одговарати интересима српског народа.
Ђорђе Томић са Факултета политичких наука у Бањалуци тврди да људи који су најпозванији, одговорни и изабрани да доносе стратешке одлуке не говоре до краја шта су они замислили када је ријеч о уласку у НАТО, због чега је стручној и критичкој јавности тешко да функционише.
"Чак и у случају референдума занима ме која би била позиција Владе Републике Српске и предсједника Српске, односно за који одговор би они водили кампању. То је питање које се не поставља и које се заобилази", додао је Томић.
Он сматра да је нормално да се Српска о том питању угледа на Србију и да се ускладе спољне политике, али додаје да Српска са Србијом дијели одсуство јасне стратешке идеје и политичке одговорности која треба да стоји иза тога.
"Судећи према овом што видимо нико од изабраних нема храбрости и способности да те одлуке до краја донесе и да нам каже да ли се тамо иде или не", тврди Томић.
Организатор данашњег скупа у Бањалуци је Удружење ветерана служби безбједности Републике Српске.
Извор: СРНА