"Руска хуманитарна мисија" помаже Србима на Космету
Меморандум о сарадњи на реализацији хуманитарних и добротворних програма потписали су данас у Београду директор Канцеларије за Косово и Метохију Марко Ђурић и руководилац регионалног представништва за Балкан "Руске хуманитарне мисије" Бранимир Нешић.
Ђурић је истакао да је природно када на борби за опстанак српског народа на Космету заједнички раде Срби и Руси, те да је већ договорен низ заједничких пројеката и активности за ову и сљедећу годину, која подразумијевају улагања у болнице, школе и друге системе виталне за опстанак српског народа на Космету.
"За нас је и симболички и суштински веома важно то што се `Руска хуманитарна мисија` укључила у помоћ нашем народу на Космету на организован начин", рекао је Ђурић.
Он је навео да је ријеч о угледној и озбиљној међународној хуманитарној организацији која окупља значајне донаторе из цијеле Русије, угледне људе, интелектуалце и људе од утицаја.
"Позивам на универзалну солидарност, када је ријеч о Косову и Метохији, као и хуманитарне организације из других земаља да нам се прикључе", додао је Ђурић.
Он је истакао да је борба за Косово и Метохију, као и за очување и опстанак српског и других угрожених народа у покрајини цивилизацијска вриједност свих оних који се залажу за опште принципе слободе, човјекољубља, слоге и солидарности.
Ђурић је истакао да су Срби и Руси познати по томе што су увијек били на страни оних који се залажу за право и правду, а против угњетавања сваке врсте и тешког положаја у коме се и данас налази српски народ на Космету, пренијели су београдски медији.
Нешић је истакао да потписивањем Меморандума "Руска хуманитарна мисија" званично започиње, заједно са Канцеларијом, рад на Космету у три правца - образовању, здравству и помоћи социјално угроженом становништву.
"Надамо се да ће заједничким силама живот наших људи и свих који живе на Косову и Метохији бити унапређен и да ће то бити боље место за живот", истакао је Нешић.
Он је додао да "Руска хуманитарна мисија" ради уз помоћ и подршку руске државе и других фондова у три региона - на Балкану, у средњој о централној Азији и на Блиском истоку.
Извор: СРНА