latinica  ћирилица
13/09/2017 |  18:30 | Аутор: РТРС

Да ли психопате могу да воле сопствену дјецу?

Такозвано "мрачно тројство" карактерних особина- нарцисоидност, макијавелизам и психопатија- манифестују се као претјерано самољубље, манипулативност и недостатак емпатије, каже психолог Перпетуа Нео.
Психопате (Фото:blic.rs/shutterstock) -
Психопате (Фото:blic.rs/shutterstock)

Још се не зна колико тачно људи има ове особине, али се на основу различитих студија претпоставља да њихов проценат у свјетској популацији износи између један и 10 одсто, преноси Индепендент.

Људи са овим карактеристикама често су опсједнути собом и не умију да се ставе на мјесто других људи.

У романтичним везама након ружичасте фазе манипулишу партнерима, искоришћавају их, подстичу код њих несигурност и сумње у сопствено ментално здравље, да би их на крају девалуирали и одбацили.

Из тог разлога једно од честих питања јесте могу ли психопате да воле сопствену дјецу.

Кратак одговор је да нарциси "никада не могу заиста некога да воле".

"Нарциси, психопате и социопате немају способност емпатије, нити могу да је развију, што значи да никада не могу да воле", каже психолог и терапеут Перпетуа Нео за Бизнис инсајдер.

"То се не мијења ни када добију дјецу. Не постоји урођени инстинкт за заштиту и охрабривање свог потомства, јер се дјеца не виде као засебан људски ентитет, већ као алатка за испуњавање сопствених потреба", додаје Нео.

Ове особе виде своју дјецу као продужетак своје личности и као објекат који посједују.

"Умјесто да кажу 'његоваћу те како би могао да порастеш и постанеш дивна особа', рећи ће 'рашћеш и радићеш то и то јер си мој трофеј'", објашњава Нео.

Овакво понашање драстично се разликује од здравог окружења у којем би дијете требало да одраста. Дјеца психопата зато неријетко израстају у особе које немају осјећај сопства.

"Могу да провјерим твој телефон кад хоћу. Могу да урадим шта год желим. Упаднем у твоју собу, не поштујући твоју приватност. Такође нема емоционалних веза, па дјеца одрастају без представе о њима", каже Нео.

Дијете тако може да се осјећа дужним да испуни сваку могућу ствар коју иначе не би требало. На примјер, нарциси су често веома несрећне особе са ниским самопоуздањем, тако да ће на дијете сасути велики емоционални терет, користити их као раме за плакање и извор емоционалне утјехе.

Такво стање траје годинама, а родитељи неријетко од дјеце захтјевају да не ступају у брачне односе и не заснивају потомство како би могли да привуку на себе сву њихову пажњу.

Ова ситуација с годинама постаје све напетија јер дијете постаје све зрелије, самим тим психички јаче и свјесније онога што родитељ ради. Психопате ће тада покушати да подрију самопоуздање дјетета како би им се опет вратило.

"Како вријеме пролази, они старе и постају психички све слабији, а дјеца све снажнија и психички јача. Родитељу психопати то нарочито тешко пада, па ће посегнути за коментарима попут 'дебео си', 'тотално си бескорисна', 'ружна си'", каже Нео.

С друге стране, кад год дијете нешто постигне, родитељ ће на себе преузети заслуге за то, тако да дијете с временом почиње да стиче осјећај да ништа не вриједи.

Утицај родитеља на дијете зависи од броја дјеце у породици.

"Психопате које имају више дјеце у већини случајева једном дјетету додјељују улогу 'златног дјетета'. Оно не може ништа да скриви - шта год да уради, биће вољено. Друго дијете постаје жртвени јарац, на којег се сваљује кривица за све. Родитељ психопата често ужива у окретању дјеце једног против другог, стварајући беспотребну тензију и компетитивност", објашњава Нео.

Уколико постоји треће дијете, оно постаје "изгубљени дјечак" или "изгубљена дјевојчица". Такву дјецу родитељи психопате најчешће игноришу и запостављају.

А да ли монструми рађају монструме?

"Иако често постоји страх да психопате рађају друге психопате, то се дешава у малом броју случајева. Док одрастају, њихова дјеца осјећају да нешто није у реду, само не могу да утврде тачно шта. Уче се томе да је љубав исто што и испуњавање родитељских потреба, па на исти начин покушавају да испуне жеље других људи у свом окружењу. Пасивно-агресивно понашање због сопствених неиспуњених потреба је знатно рјеђи случај", каже Нео.

Занимљиво је да дјеца 'жртвени јарци' чешће пролазе боље од 'златне дјеце'.

"Када одрасту и уплове у прави свијет, онај који је другачији од њиховог, тада откривају нарочиту слободу. С обзиром на то да су њихова осјећања према родитељима негативнија од осјећања 'златне дјеце' и да су одговорнија и самосталнија, лакше кидају везе с родитељима и започињу здрав живот", закључује Нео.

Извор: Б92