Да ли ће накнада за незапослене породиље промијенити демографску слику Српске? (ВИДЕО)
Викенд у Бањалуци донио је прави бејби бум. Од петка до понедјељка рођено је 39 дјеце. Начелник Клинике за гинекологију и акушерсто УКЦ–а Весна Ећим Злојутроје навела је да је од почетка године рођено је 2.247 беба, што је за 36 новорођенчади више у односу на исти период лани.
"То дјелује као неко повећање, али нажалост, кад погледате податке које смо имали 1990. године, било је 5.000 порођаја, а прошле године 3.300. С тим да смо у протеклом периоду имали далеко мањи број", истиче Ећим Злојутро.
Зато је Влада Републике Српске, у оквиру пронаталитетне политике, предложила мјеру да се од наредне године свакој незапосленој породиљи исплаћује накнада у висини минималне плате у трајању од годину дана, односно 18 мјесеци за треће дијете. У Удружењу родитеља са четворо и више дјеце из Требиња сматрају да би требало да се донесе трајно рјешење.
Бранка Вучуревић, предсједница овог Удружења и уједно мајка четворо дјеце, истиче да би било много паметније мајци исплаћивати 100 марака мјесечно.
"То би било боље као трајно рјешење, јер ово што Влада сад даје то је опет једнократна помоћ продужена на 12 мјесеци. Је Мислим да то није рјешење", каже Вучуревићева.
Влада Српске проводи и остале мјере како би унаприједила стопу наталитета. Од 2011. финансира два покушаја вантјелесне оплодње. За бесплатне уџбенике основцима првог и другог разреда издвојено је око девет милиона марака, а за стамбено збрињавање породица са петоро и више дјеце – више од 8,4 милиона марака. Од нове године требало би да стартује и ова нова мјера.
Грађани Српске су подијељеног мишљења. Једни сматрају да то неће подићи стопу наталитета, док други ову мјеру виде као разлог за останак младих на овим просторима.
Струка каже да је демографска слика читавог западног Балкана и Европе веома неповољна. Нову мјеру Владе оцјењују као најбољу у популационој политици, посебно јер се односи и на прворођено дијете.
Демограф Стево Пашалић истиче да ће ова мјера, по његовим процјенама, повећати већ за неколико стотина више рођене дјеце.
"Просто смо чекали ову мјеру, али она није једина довољна“, каже Пашалић.
С друге стране, поједини сматрају да популациона политика није јасно дефинисана.
"Мјере се проводе од мјеста до мјеста, од институције до институције и нису синхронизоване. То може да отежа околности у провођењу политике наталитета. Ако ова мјера остане изолована, постоји велика шанса да не да очекиване резултате", истиче демограф Александар Чавић.
По основу негативног природног прираштаја, Република Српска је од 2002. године остала без више од 53.000 становника. Суморној демографској слици доприноси и податак да је од послијератног периода до 2013. године из Српске отишло 255.000 становника.