Низак унос масти повећава ризик од пријевремене смрти
Они су били подијељени у категорије према томе колико су енергије добијали од које врсте намирница (угљених хидрата, протеина или различитх врста масти).
Резултати студије канадског универзитета Мекмастер, спровођене између 2003. и 2013. године, показали су да су они који су смањили унос масти живјели краће од оних који су конзумирали путер, сир и месо.
Истраживање је показало да је код оних испитаника са најмањим уносом засићених масти ризик од пријевремене смрти повећан за 13 одсто у односу на оне са већим уносом, наводи се у студији објављеној у научном магазину Ланцет.
Научници самтрају да је разлог то што су особе које избјегавају унос масти то надомјештале уносом угљених хидрата (хлеб, пиринач, паста...), изостављајући притом остале важне нутријенте.
Они који су уносили највећи ниво угљених хидрата имали су 28 одсто већи ризик од преране смрти, што се повезује са уносом рефинираних шећера путем индустријски прерађене хране као што су сокови, конзервирана храна и полуприпремљени оброци.
Код оних који су конзумирали све врсте масти, супротно савјетима љекара о смањењу њиховог уноса, будући да висок ниво холестерола повећава ризик од срчаних болести, показало се да ризик од ране смртности износи 23 одсто.
Виши унос засићених масти, научници су повезали и са мањом вјероватноћом можданог удара.
"Тренутни фокус на исхрану са ниским нивоима масноћа игнорише чињеницу да већина људи ниже и средње развијениум земљама у већој мјери уноси угљене хидрате, што је повезано са још горим здравственим ризицима", објашњава доктор Машид Деган, вођа истраживања.
У свјетлу ових открића, научници су закључили да би требало на глобалном нивоу радити на новим смјерницама када је исхрана у питању.
Извор: Б92