latinica  ћирилица
23/08/2017 |  10:39 | Аутор: РТРС

Раст извоза пољопривредних производа и пад спољнотрговинског дефицита

Спољнотрговинска размјена пољопривредно-прехрамбених производа у БиХ у прошлој години забиљежила је раст извоза за 14,3 одсто, раст увоза - 2,04 и пад спољнотрговинског дефицита за 1,79 одсто.
Поврће - Фото: РТРС
ПоврћеФото: РТРС

Око 33 одсто извоза пољопривредно-прехрамбених производа пласира се на тржиште ЦЕФТА-е, 33 одсто у Турску и 28 одсто на тржиште ЕУ, док је на тржишту БиХ највише пласирано пољопривредно-прехрамбених производа поријеклом из ЕУ око 52 одсто, а из земаља ЦЕФТА-е око 31 одсто, подаци су из Годишњег извјештаја из области пољопривреде за БиХ за 2016. годину чији је аутор Министарство спољне трговине и економских односа БиХ.

Овај материјал једна је од тачака дневног реда редовне сједнице Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ, која је заказана за 6. септембар.

У извјештају се наводи да су током 2016. године у пољопривредном сектору у БиХ надлежне институције у области пољопривреде спроводиле активности на реализацији кључних приоритета, а прије свега усвајање и имплементацију стратешких докумената, развој пољопривредне политике и политике развоја руралних средина, побољшање и унапређење политике подстицаја, провођење процеса усклађивања домаћих прописа са регулативом ЕУ, имплементације хармонизованих прописа, провођења реформи у контексту европских интеграција и међународну сарадњу.

У цјелини гледано, секторски показатељи пољопривреде током 2016. године не биљеже значајне промјене у односу на претходне године.

Учешће запослених у пољопривреди у укупном броју запослених незнатно је смањено и то око два одсто, док је учешће БДВ, остварене у сектору пољопривреде, у укупном БДП на нешто нижем нивоу у односу на 2014. годину с обзиром да је износио 7,6 одсто.

Структура кориштеног пољопривредног земљишта се не мијења већ дужи низ година, а житарице и даље имају највећи удио у засијаним површинама од 58 одсто, затим крмно биље - 26 одсто, поврће 14 одсто и индустријско биље око два одсто.

Што се тиче пожњевених површина најзначајнијих усјева, структура је и у 2016. години остала непромијењена али се код већине усјева, а посебно оних код којих се примјењује механизовано убирање урода, биљежи повећање пожњевених површина, нарочито соје /66 одсто/, хељде /59 одсто/, тритикалеа /40 одсто/, јечма /27 одсто/, пшенице и уљане репице /18 одсто/, грахорице и грашка /11 одсто/.

У 2016. години остварена је производња житарица од 1,7 милиона тона, уљарица од 23 хиљаде тона, поврћа 357, грожђа 37 хиљада тона, нето производња меса перади од 59 хиљада тона што је и највећи забиљежени ниво производње у поседњих десет година у БиХ.

Према статистичким подацима о бројном стању стоке за 2016. годину, укупан број говеда је остао на истом нивоу као и претходне године - 455 хиљада грла, док је бројно стање музних крава и стеоних јуница мањи за 17 хиљада грла или шест одсто у односу на прошлу годину.

Такође, и укупан број свиња је мањи је за 19 хиљада комада, а од тога крмача и супрасних назимица за 3.000 грла или четири одсто.

Бројно стање оваца је остало непромијењено, односно на нивоу од 1.016 грла, док се у живинарству биљежи нешто мањи број перади и то за девет одсто у поређењу са претходном годином.

Укупна производња сировог млијека у 2016. години је износила 701 милион литара и остала је на истом нивоу производње као и претходне године, док је откуп сировог млијека од 236 милиона литара и незнатно је већи у односу на откуп из претходне године.

Нето производња меса у 2016. години је износила око 86 хиљада тона и већа је у односу на претходну годину око четири одсто, док је остварена производња јаја у 2016. години од 689 милиона комада мања за пет одсто.

Иако је број кошница већи за 17 хиљада или око четири одсто у поређењу с претходном годином производња меда је мања за 36 одсто.

Министарство спољне трговине економских односа БиХ подсјећа да су годину дана након што је и званично ступио на снагу Споразума о стабилизацији и придруживању, завршени и преговори и адаптиран Привремени споразум, што је био један од приоритета али и услова БиХ на путу ка придруживању ЕУ.

Додатни протокол уз Споразум о стабилизацији и придруживању је парафиран 18. јула у Сарајеву и потписан у Бриселу 15. децембра 2016. године.

Према овом извјештају, приоритетне активности на којима се у сектору пољопривреде интензивно радило односе се на осигурање несметаног наставка извоза пољопривредних роба, а посебно млијека и млијечних производа, говеђег меса, воћа и поврћа.

Позитивном оцјеном Акционог плана за извоз млијека и млијечних производа на тржиште ЕУ проширена је листа извозника на тржиште ЕУ на десет мљекара.

С обзиром на то да се трговинска сарадња између БиХ и Турске показала обострано корисном, наводи се у извјештају, Савјет министара Турске продужио је трајање Одлуке о увозу свјежег, охлађеног и смрзнутог говеђег меса и за 2016. годину извозом око шест хиљада тона.

Потписивањем Протокола за осигурање фитосанитарних захтјева између Министарства спољне трговине и економских односа БиХ и Федералне службе за ветеринарски и фитосанитарни надзор Руске Федерације испуњени су сви услови за стављање ван снаге привремено уведене забране увоза производа биљног поријекла високог фитосанитарног ризика из БиХ у Руску Федерацију, додаје се у извјештају.

Оцијењено је да у области пољопривредне политике и политике руралног развоја није остварен очекивани напредак када је ријеч о кључним приоритетима.

Наиме, иако су реализоване бројне активности, ипак, није израђен Нацрт стратешког плана руралног развоја БиХ, нити је ревидирани план за хармонизацију пољопривреде, хране и руралног развоја, нити су усвојени закони о вину и органској производњи.

Када је ријеч о легислативи из области безбједности хране, иако су израђени и усклађени текстови Нацрта Закона о храни, Нацрт Закона о ветеринарству у БиХ и Нацрт Закона о измјенама Закона о пољопривреди, исхрани и руралном развоју БиХ, ти закони још нису упућени у процедуру разматрања и усвајања.

Такође, није постигнут договор о успостављању ИПАРД имплементацијске структуре и законског оквира за спровођење пољопривредног пописа.

У области ветеринарства усвојени су додатни подзаконски акти о контроли, превенцији и искорјењивању преносивих болести животиња. Као редовне активности спроведене су: мјера за контролу здравља животиња, између осталог и оних за откривање бруцелозе и туберкулозе говеда, те вакцинација против бруцелозе и бјеснила.

Када је ријеч о области безбједности хране постигнут је напредак у реализацији препорука Акционог плана за производњу и прераду млијека и млијечних производа и извоз на ЕУ тржиште. Такође, континуирано се спроводи и план праћења безбједности хране.

Повећан је број акредитованих лабораторија за дијагностику, чиме су побољшане основе за службене контроле хране и хране за животиње, међутим, централна база података за службени систем за контролу хране и хране за животиње није у потпуности функционална.

Интензивирано је спровођење прописа о генетски модификованим организмима при чему је у 2016. години издато 16 рјешења којима се одобрава и ставља генетски модификована храна за животиње на тржиште БиХ.

Регистар генетски модификоване хране и хране за животиње је у потпуности функционалан, поштују се принципи контроле и транспарентности и правилно праћење и означавање тих производа.

Једна од препорука у Годишњем извјештају упућује на то да, иако су током 2016. године реализоване бројне обавезе и активности те остварен одређен напредак у области безбједности хране, ветеринарства и фитосанитарне политике, ипак би у предстојећем периоду БиХ посебно требало да изради Стратешки план руралног развоја и успостави потребне структуре за кориштење средстава кроз Инструмент за предприступну помоћ за пољопривреду и рурални развој.

БиХ би, према тим препорукама, требало и да усклади систем службених ветеринарских и фитосанитарних контрола са европским стандардима, те да оснажи административне капацитете посебно у погледу инспекцијских служби и лабораторија.

Извор: СРНА