latinica  ћирилица
09/08/2017 |  21:56 ⇒ 21:56 | Аутор: РТРС

Лидер ДНР: Неће бити Малорусије, али пројекат остаје

Идеја о стварању нове државе-насљеднице Украјине добила је подршку, али у случају да се појави, неће се називати Малорусија, изјавио је лидер самопроглашене Доњецке Народне Републике Александар Захарченко.
Александар Захарченко (фото: Sputnik/ Сергей Аверин) -
Александар Захарченко (фото: Sputnik/ Сергей Аверин)

"Већ сада може да се каже да неће бити назива ’Малорусија‘, јер га многи не прихватају. Добили смо много занимљивих, разноврсних приједлога и коментара који свједоче о томе да ова расправа није покренута узалуд", наводи се у саопштењу Захарченка које је објавила његова прес-служба.

Он је истакао да је пројекат "добио широку подршку".

"Кијев треба да се замисли о томе да ће даље вођење ове убилачке политике и неспособности за договор довести до распада земље", додао је Захарченко.

Раније је Захарченко предложио стварање нове државе Малорусије као насљеднице Украјине која ће имати несврстани статус и поставити курс политике за обнову односа са Русијом, као и уједињења са савезном државом Русије и Бјелорусије. Луганск је саопштио да о овом пројекту није разговарано са ЛНР. Предсједник парламента ДНР Денис Пушилин прецизирао је да је стварање Малорусије само идеја која се схвата противрјечно, укључујући и у самој ДНР.

Портпарол предсједника Русије Дмитриј Песков рекао је да су изјаве лидера самопроглашене Доњецке Народне Републике (ДНР) Александра Захарченка о стварању Малорусије лична иницијатива и подсјетио да је Русија посвећена Минском споразуму. Изасланик Русије у контакт групи за Донбас Борис Гризлов истакао је да се иницијатива о Малорусији не уклапа у мински процес и да није предмет реалне политике, већ одговор на провокативне изјаве Кијева.

Украјинске власти су у априлу 2014. године покренуле војну операцију против Доњецке и Луганске Народне Републике које су прогласиле независност након државног преврата у Украјини у фебруару 2014. Кијев не признаје ДНР и ЛНР и сматра територије ових двију република окупираним, а устаничке снаге терористичким.

Питање рјешавања ситуације у Донбасу разматра се, између осталог, и на састанцима контакт групе у Минску, која је од септембра 2014. године усвојила три документа који регулишу кораке за деескалацију сукоба. Међутим, и након споразума о примирју, између сукобљених и даље долази до размјене ватре.

Извор: Спутњик