X

За ваш уређај је
доступна апликација

latinica  ћирилица
09/08/2017 |  17:55 ⇒ 10/08/2017 | 07:56 | Аутор: РТРС | Коментара: 0

Ново скранављење српских цркава у Сарајеву (ВИДЕО)

Православне богомоље у Сарајеву поново су на мети вандала.
На храму Светог пророка Илије у Илијашу разбијена стакла - Фото: РТРС
На храму Светог пророка Илије у Илијашу разбијена стаклаФото: РТРС

Храм Светог пророка Илије у сарајевској општини Илијаш по пети пут. На богомољи и на Светосавском дому, у њеној порти, ноћас су полупани прозори. У црквеном дворишту су разбијени рефлектори. Сарајевска полиција обавила је увиђај.

"Загрнути" моралним потонућем, једно или више сарајевских варвара, опет су насрнули на скоро вијек и по стару богомољу. Претходна сва изопачена иживљавања, још нису добила судско-полицијски епилог, а мржња је поново васкрсла. И овај пут под окриљем мрака.

Полиција је затекла разбијена три од четири, због ранијих насртаја, постављена рефлектора, полупана стакла, разваљену столарију, каменице расуте по порти и олтару, дијелом оштећен инвентар у Светосавском дому...Увиђај су обавили. Записник сачинили! И без починилаца отишли! Потенцијалне свједоке из непосредног окружења богомоље, заобишли су у широком луку, бар током нашег боравка. А резултате ове истраге и свих претходних везаних за овај храм, најавили су за сутра. Тада би требало да буде јасније и да ли је и шта забиљежила камера са оближњег трговачког центра. Чињеница је, међутим, материјална штета није велика. Духовна је међутим - немјерљива.

Мјештанин Љубо Цигановић каже да је ово за њега враћање уназад живота за неких 20 година, истичући да је то тужно и жалосно.

Парохијани су нападе на ову богомољу одавно престали да броје. Још од 1997. године када је храм запаљен, олтар уништен у потпуности, а иконопис дијелом. Ређали су се насртаји на светињу и скрнављења, уз светињу - посљедњих почивалишта давно упокојених Срба.

Велимир Крајшумовић, предсједник Црквене општине, Илијаш, Бреза, Високо, каже да материјална штета није велика колико је жалосно што се то дешава 25 година послије рата. Сматра да је то лоша порука неких хулигана који хоће и да то мало преосталих Срба протјера одавде.

А остало их је још ни 150! Прије рата у Илијашу и околни живјело је око 11.500 Срба. Још око 6.000 у сусједним општинама Бреза и Вареш. Тренутно их нема ни два процента. И све их је мање! Придошлица, међутим све је више! Са собом су очигледно донијели и накарадно "културно насљеђе". И удружили га са истим таквим, пробуђеним, домицилним. Никоме криви и никоме дужни, малобројни Срби препричавају непријатна искуства са комшијама и са пролазницима.

Неђо Ћебић, повратник у Илијаш, прича да су га псовали и вријеђали када је отишао да уреди гробље, због чега је био присиљен да оде необављеног посла.

Не скривају парохијани у сарајевској котлини, тако неуобичајену помоћ и сарадњу са локалном влашћу. И полиција им се нађе при руци, кажу, кад год затреба. Али, ове спорадичне гесте не могу да сперу сву горчину хибридне сарајевске мултиетичности и моралних девијација – не могу да уклоне ланце и катанце са српских богомоља, решетке са прозора, гробља да заштите од вандала, а богослужења од обавезног присуства полиције. Хоће ли се Сарајево таквих слика икада постидјети?