Душан Ковачевић: Нема Србија дјецу за нови рат
Један од најзначајнијих српских интелектуалаца нема дилеме када је у питању подршка позиву предсједника Александра Вучића на широк друштвени дијалог о Косову и Метохији.
Каже да је наишао на добре реакције на приједлог да се мирним путем рјешавају проблеми између Срба и Албанаца.
"Тај приједлог прихваћен је са свих страна. Сјећам се да је та идеја много стара и да је само у 20. вијеку неколико пута покренута. Од ње се одустајало што због ратова, што због неспоразума, што због притисака страних сила. Али ово данас што се догађа један је од посљедњих тренутака да се спор између српског и албанског народа рјешава мирним путем", увјерен је Ковачевић.
Најцјењенији савремени српски драмски писац позива се на сопствено дипломатско искуство, из периода када је службовао у Португалији као амбасадор некадашње Србије и Црне Горе, и процјењује да је Вучићевом позиву на дијалог "кумовао" и додатни притисак међународне заједнице.
"Знам шта значи разговор у четири ока, дипломатски сусрет чији се садржај шаље у јавност, али и како настају повјерљиве приче, које се ником не саопштавају", навео је Ковачевић.
Он је, међутим, сигуран послије, како истиче, 50 година проживљених у 20. вијеку да Србија више никада не смије ратовати.
"Србија је данас без економске стабилности, без дефинисаних граница које се отварају на све стране. Поново је покренута прича о граници са Хрватском која ће једног дана бити јако озбиљна, јер је ту скоро па ријеч о замјени територија. Ваљало би да учинимо све да нас неко не испровоцира да уђемо у нови рат и да то буде наша црвена линија у дијалогу о Косову унутар нашег друштва", истакао је Ковачевић.
"Сваки тежак и дуготрајан разговор бољи је од било каквог рата"
Ковачевић каже да оно што не може никако да разумије то су људи који данас, из Београда, заговарају рат.
"Мени се диже коса на глави када чујем људе који сједе у Београду на неким фотељама, да позивају на одбрану Србије на сваком кораку. Ти који то говоре данас не могу да претрче 100 метара, морају да једу три пута дневно и да спавају два пута у 24 сата. Ако их затекне рат по подне, они неће моћи да учествују у њему, јер тада спавају. Неће они да ратују, већ ће ратовати наша дјеца. Ови што су најгласнији у позивању на одбрану Србије никада нису ратовали, нити ће икада ратовати", истиче Ковачевић.
За њега, спољна политика Александра Вучића вођена је начелом прагматичног компромиса.
"Он је то радио јако добро као премијер, а сада и као предсједник. Он је ишао тамо гдје ја никада не бих ишао. Никада се не бих руковао са онима са којима се он рукује. Имам право да не пружим руку људима који имају крваве руке. Ја то могу, јер нисам политичар и нисам преузео одговорност да се бринем о народу. Ко је ријешио да се бави озбиљно политиком мора да рачуна на дане када ће озбиљно да се понижава због добробити свог народа", рекао је Ковачевић.
Додаје да тај прагматични компромис који Вучић пласира у спољној политици увијек подразумијева разговор.
"Унутар нашег друштвеног дијалога ми морамо да предложимо рјешења како би компромис између српске и албанске стране довео до платформе у којој се нико не би осјетио као да је велики губитник. Вјерујем да онај ко жели да постане велики добитник неће добити ништа. Изгубиће све", указује Ковачевић.
На коментаре иницијативе српског предсједника из Албаније, каже:
"Читао сам како из Албаније поручују да је будућност српске и албанске дјеце у разговору и да више не би требало да буде рата. Албански народ има жељу да обједини територије на којима живи, у федерацији или конфедерацији. За 20 или 30 година Албанци би могли да живе на највећој територији са најмногољуднијим становништвом, ако узмемо у обзир остале државе на Балкану. Ако ту причу око Косова не ријешимо за пет година, рјешаваћемо је за 10 или 20 година са сталном латентном опасношћу да преко ноћи почне рат. Можемо да замислимо како неко убија цијелу породицу комшији, али је он, рецимо, друге вјероисповјести. И шта онда? Ето разлога за рат", упозорава Ковачевић.
Сваки тежак и дуготрајан разговор бољи је, понавља, од било каквог рата.
"Имали смо тај рат у којем се распала Југославија. Преко 100.000 страдалих и два милиона расељених људи... Па коме треба овде још неки рат? Хајде за промјену да будемо мудри и разговором и преговорима бранимо наше интересе", казао је Ковачевић.
Подсјећа да су се тачно прије 100 година српски војници "укопали" на Солунском фронту и чекали да направе пробој према Србији.
"У том пробоју, о којем је настао мит да је српска пјешадија трчала брже од француске коњице, погинуло је 50.000 људи. Први свјетски рат је био велика побједа Србије над Аустроугарском. Тада су окупатори вршили геноцид у Србији, о чему знам по свједочењу мога дједе, који је био учесник Церске битке. Мог оца су касније одвели на Сремски фронт у Другом свјетском рату. Имао је тек 19 година и тешко је пострадао. Остао је инвалид цијелог живота. Моја генерација и генерација моје дјеце су одлазиле у подрум за вријеме бомбардовања 1999. године. Данас, у геостратешкој ситуацији коју имамо, нама је практично каиш око врата и само је питање да ли ће неко да нам избије столицу испод ногу", додао је Ковачевић.
Наводи и да је над Србима у 20. вијеку два пута извршен тежак геноцид.
"Нико о томе не говори, пошто се геноцид правно дефинише од 1952. године. То је логика да се све што се догодило до тада не рачуна. Нас сада прозивају за геноцид, послије трећине страдалог народа у Првом свјетском рату и скоро милион у Другом свјетском рату", закључио је Ковачевић.
Извор: РТС (Танјуг)