Обиљежавање Дана устанка против фашизма (ФОТО)
На Бањ брду, на споменик погинулим Крајишницима положени су вијенци и цвијеће. Данас ће бити положени вијенци и на партизанском гробљу у Кнежици у Милића Гају.
Вијенце на споменик погинулим Крајишницима положили су Синиша Каран у име предсједника Републике Српске, делегација Владе Српске у којој је био и министар индустрије, енергетике и рударства Петар Ђокић, као и делегације СУБНОР-а, организација проистеклих из одбрамбено-птаџбинског рата, Трећег пјешадијског /Република Српска/, градоначелник Бањалуке Игор Радојичић, те представници Јеврејске општине Бањалука.
Учествујући на Бањ Брду у обиљежавању 27. јула, министар рада и борачко-инвалидске заштите Миленко Савановић је поручио да је српски народ највише учествовао у антифашистичкој борби и био највећа жртва Другог свјетског рата, а да усташка Независна Држава Хрватска никада није кажњена за погром Срба.
Он је рекао да је устанак подигнут када је дошао фашизам и усташка НДХ окупирала БиХ, те настао прогон и погром српског народа кроз системски осниване концентрационе логоре и масовна страдања.
- Зато је 27. јули значајан у историји српског народа и других антифашиста. Његова историјска улога се огледа у томе што је почела борба и одупирање нацизму, фашизму и усташтву у НДХ, која је била експонент нацистичке Њемачке - рекао је Савановић.
Према његовим ријечима, "НДХ је геноцидом над Србима рјешавала национално питање Хрвата у Хрватској на начин да је требало Србе побити, протјерати и прекрстити да би хрватска држава била држава само хрватског народа".
- Ти погроми задесили су и све антифашисте, без обзира на њихову националност - истакао је Савановић.
Градоначелник Бањалуке Игор Радојичић нагласио је да је из два разлога битно обиљежавати Дан устанка против фашизма - ради сјећања на антифашистичку традицију којом се треба поносити и ради одавања почасти страдалима у погромима.
Иако је војно поражена, идеја фашизма није нестала, рекао је он, тако да постоје покушаји ревизије историје и релативизовања и оправдавања постојања логора и убистава.
- Зато је потребно увијек дизати глас против фашизма, ектремизама и било којих сукоба - рекао је Радојичић.
Предсједник бањалучког Градског СУБНОР-а Раде Ђајић евоцирао је догађаје на дане устанка против фашизма, наводећи да је на Бањ Брду одржано више сједница и савјетовања Покрајинског комитета КПЈ.
Међу тим догађајима, он је истакао сједницу Покрајинског комитета од 8. јуна 1941. године када је донесена одлука о формирању ударних диверзантских група, о наставку прикупљања оружја и санитетске опреме, те формирања јединица првенствено за заштиту српског становништва од усташког терора.
Дан устанка против фашизма обиљежен је и на Сокоцу полагањем вијенаца на спомен-костурницу на којој је уписано више од 980 имена бораца погинулих у Другом свјетском рату на подручју Романије.
Предсједник СУБНОР-а општине Пале Бранислав Кошутић поручио је да треба његовати традицију ослободилачких ратова српског народа у двадесетом вијеку и да Срби морају отимати од заборава тај дио историје.
- Треба имати на уму да је од смрти само заборав тежи. Не смијемо као народ дозволити да негирамо резултате борбе наших предака и прекинуту младост оних који су гинули за нашу слободу - рекао је Кошутић.
Предсједник СУБНОР-а општине Соколац Миливоје Јанковић напоменуо је да је шире подручје Романије у Другом свјетском рату дало 17 народних хероја и да је од тог броја њих пет погинуло у једном дану, 21. јануара 1942. године.
Он је подсјетио да је Покрајински комитет Савеза комуниста средином јула 1941. године смјештен на Боравац код Сокоца, да је тих дана формиран Штаб Романијског партизанског одреда, те 21. јула 1941. донесена одлука о подизању устанка на Романији против окупатора.
Устанак против фашизма у кнешпољском крају почео је 27. јула 1941. године нападом на жандармеријску станицу у Кнежици, под вођством народног хероја Младена Стојановића.
Извор: РТРС/СРНА