"Нешто чудно се дешава са климом"
Климатске промјене су након деценија игнорисања упозорења постале видљиве и обичним људима, а када би људи промијенили навике, могле би бити ублажене, додаје он.
"Људи који се баве климатологијом, од осамдесетих година упозоравају да ће почетком 21. вијека посљедице климатских промјена бити видљиве и голим оком и неће бити потребне софистициране научне анализе да се види да се са климом дешава нешто неуобичајено", каже Ђурђевић, доцент на Институту за метеорологију Физичког факултета у Београду.
У разговору о томе да ли су непогоде са којима се Балкан сусреће посљедица климатских промјена или 2017. љето "случајно" подсјећа на холивудске филмове у којима се свијет преко ноћи уруши због небриге или "више силе", Ђурђевић каже да су климатске промјене једини кривац томе.
У Србији средином прошлог вијека, каже, топлотни таласи дешавали су се тек једанпут у двије године, а данас се дешавају чак три до четири пута годишње.
"Постоје године када их је мање или више, али у просјеку их има дупло више него што их је било", каже Ђурђевић.
Средња глобална температура је порасла за један степен Целзијусов усљед превеликог испуштања угљен-диоксида у посљедњих 150 година, објашњава, и иако то не звучи много, то је главни узрок поплава, пожара, бујица, дуготрајних суша и јаких љетњих олуја.
"Пластичније објашњено, да није дошло до пораста средње глобалне температуре за један степен, ми бисмо сада имали дупло мање топлотних таласа. Ако их имамо два, ми бисмо имали један, ако их имамо четири, имали бисмо два", каже Ђурђевић.
Оно што је посебно застрашујуће јесте упозорење да би у будућности ситуација могла бити још гора, и да топлотних таласа и суша буде још више.
"Прогнозе за почетак 21. вијека су се оствариле, треба да будемо опрезни и са прогнозама за будућност", каже.
На питање какве су то "могуће слике будућности", професор објашњава да ће средња глобална температура још да порасте, па се за коју деценију може десити да се топлотни таласи дуплирају, суше буду још јаче и понове поплаве попут оних из 2014. године.
"Све ово што данас видимо су можда први обриси онога што бисмо могли видјети у будућности", упозорава Ђурђевић.
Србија нема плаже и море, па туризам није највећа брига људи који проучавају климатске промјене, али пољопривреда јесте.
"Пољопривреда много трпи, најбољи примјер за то је суша из 2012. када су процијењени губици били око 2 милијарде долара, што су већи губици него они који су настали поплавама", наводи.
Такво стање из 2012, према његовим ријечима, може да постане нека врста нормале послије 2050.
"Свака година би у просјеку изгледала као 2012, то би тада било нормално стање, а било би година које би биле још екстремније", упозорава он.
Клима је почела да се мијења када је модерно друштво усљед све већег економског развоја почело више да троши фосилна горива како би добило енергију потребну за такав економски развој.
Оно што је проблем са фосилним горивима је што она испуштају угљен-диоксид који доводи до пораста температуре.
Када се говори о могућим рјешењима, постоје бројне студије које дају различите препоруке. Једна од екстремних, јесте препорука научника са Универзитета Лунд у Шведској који кажу да треба рађати мање дјеце.
Наиме, њихова студија је показала да само једна особа, коришћењем електричних уређаја, вожњом аутомобила и томе слично, може да емитује чак 58,6 тона угљен-диоксида. Том логиком, кажу научници, да би се енергија штедила и емисија ЦО2 смањила, треба рађати мање дјеце.
Упитан да ли је то заиста једини начин за спас планете, Ђурђевић каже да је то погрешан приступ рјешењу.
"Не треба да нас се рађа мање да бисмо штедили енергију, већ треба да тражимо више енергије произведене из вјетра, сунце и воде што неће имати штетан утицај на нашу климу, а произвешће довољно енергије да се подмире све потребе свих људи који живе на свијету", наводи он.
Потпуни прелазак са фосилних горива на обновљиве изворе енергије је једино право рјешење, каже Ђурђевић и додаје да је за то потребна воља свих влада на свијету, а да за то постоје добри примјери у Калифорнији.
Тамо, каже, људи сами уз помоћ соларних панела прозводе енергију за потребе свог домаћинства и тиме штеде новац и чувају планету.
"Док год буде постојала једна држава на свијету која емитује угљен-диоксид, проблем неће бити ријешен", упозорава.
На питање да ли "обични" људи могу да ураде нешто да би сачували планету, Ђурђевић каже да иако постоје неке ствари, један човјек не може много да уради.
Ипак, истиче, ако сви буду користили штедљиве сијалице, рециклирали, прали веш у вријеме када је струја јефтинија или угасили аутомобил на семафору...ситуација би бар мало могла да се поправи.
Извор: Танјуг